Dugo smo čekali vest koja će obradovati pčelare umesto da im stvara nove brige, i izgleda da je taj trenutak konačno stigao. Srpski med je zvanično krenuo put Kine, a prve dve pošiljke ukupne težine dve hiljade i sedamsto kilograma već su stigle na ovo ogromno tržište. Ovo nije samo simboličan gest, već potencijalni spas za proizvođače koji se guše u niskim otkupnim cenama i visokim troškovima. Ako se ovaj posao stabilizuje i količine porastu, priča se o mogućnosti da otkupna cena za naše pčelare bude značajno viša nego što je to danas slučaj na domaćem terenu.
Zašto je izvoz u Aziju ključan sada
Kontekst ovog događaja nije nimalo naivan, jer se dešava u trenutku kada su pčelari suočeni sa velikim raskorakom između uloženog i dobijenog. Otvaranje kineskog tržišta posebno je značajno zbog trenutnih niskih otkupnih cena i ograničenih mogućnosti prodaje većih količina na domaćem tržištu. Dok se kod nas med teško probija do polica velikih trgovinskih lanaca zbog nelojalne konkurencije, izvoz nudi alternativni kanal koji bi mogao da stabilizuje prihode. Istorijski gledano, srpsko pčelarstvo uvek je zavisilo od izvoza, ali su tržišta bila tradicionalno evropska, koja sada postaju sve zahtevnija i zasićenija.
Potreba za novim tržištima postala je egzistencijalno pitanje, a ne samo poslovna prilika za širenje. Evropska unija, kao glavni izvozni partner Srbije proteklih decenija, uvodi sve strože standarde kvaliteta i porekla, što mnogim manjim proizvođačima otežava plasman robe. Istovremeno, domaće tržište je preplavljeno jeftinim mešavinama koje se prodaju pod etiketom meda, što direktno obara cenu pravog proizvoda. U takvoj situaciji, okretanje ka Aziji, gde potražnja za kvalitetnim prirodnim namirnicama raste srednjom klasom, predstavlja logičan strateški potez. Bez diverzifikacije izvoznih pravaca, domaće pčelarstvo riskira da ostane zarobljeno u začaranom krugu niskih marži koje ne pokrivaju ni osnovne troškove održavanja pčelinjih društava tokom zime.
Konkretni podaci o prvim pošiljkama i cenama
Med je izvezen iz pogona „Naš med" u Rači, koji su pčelari izgradili uz podršku opštine i države. To je, prema rečima predsednika Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljuba Živadinovića, prvi pogon u Srbiji koji je dobio registraciju za izvoz meda u Kinu. Logistika, međutim, nije jeftina ni jednostavna, jer samo transport robe do Kine traje oko četrdeset pet dana. Ovaj vremenski period nosi svoje rizike, ali i troškove koji se moraju uračunati u konačnu cenu proizvoda pre nego što stigne do kupca na drugom kraju sveta.
Živadinović za Biznis.rs navodi da bi, nakon odbitka troškova, otkupna cena u slučaju većeg izvoza u Kinu mogla da bude trideset do pedeset odsto viša od sadašnje.
Nakon odbitka troškova, otkupna cena u slučaju većeg izvoza u Kinu mogla bi da bude 30 do 50 odsto viša od sadašnje — Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije
Trenutna situacija na terenu pokazuje da se pčelari suočavaju sa cenama koje jedva pokrivaju osnovne troškove proizvodnje. Kao primer Živadinović navodi med od uljane repice, čija je otkupna cena oko jedan evro i osamdeset centi po kilogramu. U maloprodaji kilogram meda, u zavisnosti od vrste, može dostići i 1.500 dinara, ali prodaja direktno potrošačima nije dovoljna da apsorbuje raspoložive količine. Zato su proizvođači prinuđeni da deo meda prodaju na veliko, prvenstveno za izvoz, gde je margina često tanka.
Dodatni problem predstavljaju rastući troškovi goriva koji posebno pogađaju one koji se bave selećim pčelarstvom. Transport košnica do paše zahteva vozila koja troše značajne količine dizela, a svako poskupljenje goriva direktno se odražava na finalnu cenu kilograma meda. Kada se na to doda činjenica da transport do Kine traje mesec i po dana, postaje jasno da je potrebna ozbiljna logistička podrška da bi ovaj izvozni pravac bio održiv na duge staze. Bez adekvatne organizacije lanca snabdevanja, troškovi bi mogli da pojedu svaku potencijalnu dobit koju pčelari očekuju od izlaska na novo tržište.
Šta ovo znači za budućnost pčelarstva
Ova vest donosi nadu, ali moramo biti realni oko toga šta je potrebno da bi se ova prilika pretvorila u stalni prihod. U takvim okolnostima otvaranje kineskog tržišta moglo bi da bude značajna prilika za domaće pčelarstvo, pod uslovom da se obezbedi kontinuitet izvoza. Prve količine su simbolične u odnosu na veličinu kineskog tržišta, ali bi rast tražnje mogao da obezbedi povoljniju otkupnu cenu za srpske proizvođače meda. Ipak, ne smemo zaboraviti da je put do stabilnosti dug i da zahteva više od samo jedne uspešne pošiljke.
Jedan od najvećih problema na tržištu ostaje nelojalna konkurencija proizvoda koji se prodaju kao med po cenama sa kojima pravi med teško može da se takmiči. Prema Živadinovićevim rečima, jeftini proizvodi iz uvoza mogu se nabaviti za oko jedan evro i trideset centi po kilogramu, dok su troškovi proizvodnje pravog meda višestruko veći. To dodatno obara otkupne cene i domaćim pčelarima otežava pristup policama velikih trgovinskih lanaca, stvarajući pritisak koji gura mnoge izvan posla. Problem nije ograničen samo na Srbiju, jer su sumnje u autentičnost meda prisutne i na evropskom tržištu, zbog čega organizacije zahtevaju strože kontrole.
Pored ekonomskih izazova, tu je i birokratski teret koji koči razvoj sektora. Zbog toga pčelari godinama traže povoljnije uslove za registraciju vozila koja koriste isključivo za prevoz pčela, opreme i pčelarskih proizvoda. Takva mogućnost trebalo bi da bude obuhvaćena izmenama Zakona o bezbednosti saobraćaja, što bi direktno uticalo na smanjenje troškova koji se mere hiljadama evra. Klimatske promene takođe povećavaju rizik da selidba na kraju neće doneti očekivanu pašu i prinos meda, što čini svaki ušteđeni dinar na logistici ključnim za opstanak gazdinstva.
Kao urednik koji prati agrar decenijama, vidim ovde širu sliku koja prevazilazi samo brojke o izvozu. Otvaranje vrata Kine je dokaz da kvalitet srpskog meda može da parira svetskim standardima, ali to nije čarobni štapić. Bez rešavanja problema sa falsifikatima koji ruše cenu na domaćem terenu i bez olakšica za transport koji je krvotok ovog posla, pčelari će i dalje raditi za minimalnu zaradu. Država je pomogla izgradnju pogona u Rači, što je pohvalno, ali sada mora da prati i regulativu koja štiti proizvođača od jeftinog uvoza koji nema pokriće u realnoj proizvodnji.
Na kraju, sve se svodi na to da li ćemo uspeti da iskoristimo ovaj zamah ili će on ostati samo usputna stanica. Prve dve pošiljke su probile led, ali prava plovidba tek počinje. Ako se cena zaista podigne za pedeset odsto, to bi bio dah života za mnoge porodice koje žive od pčela, ali samo pod uslovom da logistika i zakon ne progutaju tu razliku. Srbija ima med koji svet traži, sada je na nama da obezbedimo da on stigne do kupca po fer ceni.
Izvor: Agro News, 7. septembar 2026.
💬 0 komentara