Sala gradske uprave u Kragujevcu bila je tesna tog utorka dok su se delili ugovori o subvencijama. Lica prisutnih građana bila su nasmejana jer su u rukama držali papire koji obećavaju bolju budućnost. Izgledalo je kao praznik za lokalnu ekonomiju tog 8. septembra 2026. godine kada je grad odlučio da podrži svoje ljude. Ipak, iza tih 16,3 miliona dinara krije se priča koja zahteva hladnu glavu i ozbiljnu analizu. Nije svaki dinar isto vredan kada se podeli na 106 domaćinstava koja se bore za opstanak.
Kontinuitet koji je retkost u našoj administraciji
Ovaj program podrške preduzetnicima nije nastao preko noći kao kratkoročno predizborno obećanje koje će nestati. Grad Kragujevac vuče ovaj potez već od 2021. godine što pokazuje jednu ozbiljnu i dugoročnu nameru. Do sada su iz budžeta izdvojili ukupno 37 miliona dinara za razne namene kroz ovaj program. U svetu gde se mere često menjaju sa svakim izbornim ciklusom ovo je svež vazduh za privredu. Kontinuitet od pet godina govori više od same vrednosti čekova koje su ljudi dobili.
Za poređenje, budžeti za poljoprivredu na republičkom nivou mere se stotinama miliona evra godišnje. Na lokalnom nivou međutim svaki dinar ima drugačiju težinu i mnogo direktniji uticaj na život ljudi. Činjenica da program postoji već pet godina govori o stabilnosti koju retko viđamo u praksi. Administracija je uspela da zadrži fokus na podršci malim igračima uprkos promenama u vlasti. To je lekcija koju bi druge opštine mogle da nauče od Kragujevca vrlo brzo.
Kako izgleda raspodela novca u praksi
Kada se ta cifra od 16,3 miliona dinara stavi na papir deluje impresivno za lokalni budžet. Međutim, podeljeno na 106 dodeljenih ugovora dobijamo sasvim drugu i realniju sliku stanja. Prosečna vrednost po ugovoru iznosi oko 153 hiljade dinara što je za ozbiljniju mašineriju malo. Najveći deo kolača otišao je ženama preduzetnicama kojih je bilo čak 76 u ukupnom broju. Ostatak su pokrili metalni i IKT sektor plus stari zanati koji nestaju polako.
Šta 150 hiljada dinara znači čoveku koji pokušava da pokrene radionicu u selu danas? To je suma koja olakšava početak ali ne garantuje opstanak na tržištu dugoročno. Potrebno je više od jednokratne pomoći da bi se izgradila održiva poslovna priča za porodicu. Zamenik gradonačelnika Kragujevca Dejan Ružić istakao je da je ove godine najveće interesovanje bilo među ženama. One su činile više od dve trećine ukupnog broja korisnika što je značajan podatak.
Kada smo uveli podršku IKT sektoru pre četiri godine bilo je opredeljeno oko 300.000 dinara i prijavio se samo jedan preduzetnik — Dejan Ružić, zamenik gradonačelnika Kragujevca
Ovaj podatak o rastu interesa za IKT sektor od jednog prijavljenog preduzetnika na značajno veći broj danas pokazuje trend. Digitalizacija ne zaobilazi ni manje sredine kao što je slučaj bio pre nekoliko godina. Sa druge strane stari zanati su kategorija koja bi trebalo da bude most između grada i okolnih sela. Tradicionalne veštine se još uvek neguju u šumadijskom kraju ali im treba podrška. Ipak ostaje pitanje koliko je 1,5 miliona dinara za ceo IKT sektor dovoljno da napravi realan iskorak.
Da li urbani model spasava šumadijsko selo
Kao neko ko decenijama prati agrarnu politiku moram da primetim jednu veoma važnu stvar ovde. Ovde se radi o urbanom modelu podsticaja koji retko dopire do pravog proizvođača hrane na terenu. Dok se u gradu dele sredstva za metal i IT porodična gazdinstva čekaju mere koje kasne. Ipak kategorija starih zanata može biti spas za mnoga ruralna domaćinstva koja žele da diverzifikuju prihode. Ako se tih 16,3 miliona dinara posmatra kao kap u moru potreba onda je jasna situacija.
Činjenica da je 76 žena dobilo sredstva ohrabruje jer znamo kakav je teret na njihovim leđima. Žene u ruralnim sredinama često nose teret održavanja domaćinstva uz poljoprivredne poslove svakodnevno. Međutim bez jasne povezanosti sa otkupom poljoprivrednih proizvoda ove subvencije ostaju izolovani podsticaji. Novac je uvek dobrodošao ali 150 hiljada dinara nije suma koja menja život naglo. Problem nastaje kada se taj početak ne uklopi u lanac vrednosti koji bi omogućio opstanak.
Zaključak urednika
Na kraju dana 37 miliona dinara uloženih od 2021. godine je solidan temelj za lokalnu samoupravu. Kragujevac pokazuje da ima volje da sluša šta građani žele što se vidi po rastu interesa. Ipak za nas u poljoprivredi poruka je jasna i ne sme se ignorisati ni pod razno. Novac mora da prati strategiju a ne samo gašenje požara trenutnih potreba građana. Bez toga i 16 miliona je samo broj u izveštaju a ne alat za stvarni razvoj sela.
Izvor: Biznis.rs, 8. septembar 2026.
💬 0 komentara