Vrela zemlja i žuto lišće pričaju priču koju svi u ataru već znaju, ali se boje da izgovore naglas dok kombajni ulaze u njive širom Vojvodine. Proizvođači ove jeseni strepe ne samo od prinosa koji ostaje u prikolicama, već i od toga koliko će im novca zapravo ostati u džepu nakon što se podvuče crta. Situacija na terenu diktira nova pravila igre, a cena kukuruza postaje glavna tema razgovora u svakoj poljoprivrednoj apoteci i zadruzi od Subotice do Šida. Ono što je počelo kao tiha zabrinutost tokom vrelih letnjih meseci, sada postaje konkretna računica koja će odrediti egzistenciju mnogih gazdinstava u narednih godinu dana.
Statistika potvrđuje ono što oči vide na njivi
Nije potrebno biti diplomirani agronom da se golim okom vidi kako je vegetacija ove godine kaznila one koji nisu imali sreće sa vlagom u ključnim trenucima. Visoke temperature i izostanak padavina u najosetljivijem delu razvoja biljke ostavili su dubok trag, posebno na parcelama sa lošijom strukturom zemljišta koje slabije drže vodu. Podaci Republičkog zavoda za statistiku sada samo hladnom brojkom potvrđuju ono što se slutilo još u vreme prolećne setve 2026. godine. Površine pod kukuruzom su smanjene, što u kombinaciji sa nižim prinosima stvara sasvim novu i nepovoljniju sliku na domaćem tržištu. Ovo nije samo priča o vremenskoj nepogodi, već o dugoročnim trendovima u planiranju proizvodnje žitarica koji se sada naplaćuju kroz manjak robe.
Konačna slika biće poznata tek kada žetva bude završena i kada se sabere poslednji kamion, ali već sada je jasno da će prinosi biti veoma neujednačeni kao nikad pre. Na pojedinim srećnim parcelama proizvođači mogu očekivati zadovoljavajući rod, dok će na najviše pogođenim područjima prinos biti znatno ispod uobičajenog očekivanja. Procene sa terena ukazuju da će prosečan prinos kukuruza u Srbiji ove godine biti ispod višegodišnjeg proseka, što menja dinamiku ponude. U Vojvodini se na pojedinim područjima već beleže prinosi od svega oko tri do pet tona po hektaru, dok se na boljim parcelama očekuju znatno veći prinosi koji će vući prosek na gore.
Berza u Novom Sadu daje prve signale
Prvi ugovori za novi rod već su zaključeni, i oni govore više od hiljadu reči o tome šta nas očekuje u narednom periodu. Na Produktnoj berzi u Novom Sadu tokom poslednje nedelje avgusta cena se kretala između 19,20 i 19,30 dinara za kilogram bez PDV-a, što je bila početna pozicija. Prošlo je samo sedam dana, a ponuda se već pomerila na raspon od 19,20 do 19,80 dinara, sa ponderisanom cenom od 19,43 dinara bez PDV-a. Kada se na to doda porez, dolazimo do iznosa od 21,37 dinara sa PDV-om, što je brojka oko koje se trenutno lome koplja između prodavaca i kupaca. Kupci još uvek nisu pokazali spremnost za drastično podizanje cene, ali ni proizvođači ne žure da prodaju robu ispod realne vrednosti.
Problem nije samo u količini zrna već i u logistici koja koči izvoz i stvara pritisak na domaće skladišne kapacitete. Nizak vodostaj Dunava ove godine otežava transport žitarica prema crnomorskim lukama, što dodatno komplikuje situaciju i usporava promet. Na domaće tržište utiču i dešavanja u Evropi i svetu, pa se ne može gledati samo kroz sokak i lokalnu silosnu mrežu. Kukuruza je u prolećnoj setvi 2026. godine zasejan na oko 938.000 hektara, što je 3,8 odsto manje nego prethodne godine. To znači da će, uz niže prinose, i ukupna raspoloživa količina kukuruza biti manja, što otvara prostor za pregovore o otkupu kasnije u sezoni.
Proizvođači ove godine ne bi trebalo da donose odluku o prodaji samo na osnovu prve ponuđene cene. Ko ima mogućnost kvalitetnog skladištenja i nije prinuđen da odmah proda kukuruz radi izmirenja troškova proizvodnje, može deo roda sačuvati i pratiti tržište. — mr Mladen Pavlović, PSSS Beograd
Strategija prodaje u vremenu neizvesnosti
Ovde dolazimo do suštine koja boli svakog ratara koji gleda u svoje troškove i očekivanja. Nije pametno očekivati nagli skok cene samo zato što je rod slabiji, jer globalno tržište ima svoje zakone koji ne priznaju lokalne probleme. Ipak, ukoliko se tokom septembra potvrdi da su prinosi zaista značajno manji, realno je očekivati stabilizaciju cene iznad početnih nivova koji su viđeni u avgustu. Kao okvirna procena, cena od oko 20–22 dinara po kilogramu bez PDV-a tokom jeseni i zime ne bi bila iznenađenje za one koji prate trendove. Za veći rast iznad tog nivoa bilo bi potrebno da se potvrdi ozbiljan manjak robe ili da dođe do jače izvozne tražnje koju trenutno blokira Dunav. Ovo zahteva hladnu glavu i dobre finansijske procene pre nego što se donese konačna odluka o plasmanu.
Najsigurniji pristup je rasporediti prodaju u više navrata, umesto da se sve istovari odjednom na kapiju silosa pod pritiskom. Mnogi proizvođači greše kada pod pritiskom obaveza prihvate prvu ponudu koja stigne, misleći da je to maksimum što mogu dobiti. Rod kukuruza 2026. neće biti godina velikih prinosa, a zbog toga će odnos ponude i tražnje biti jedan od najvažnijih faktora koji diktira cenu. Oni koji imaju silose i mogućnost čuvanja zrna imaju prednost nad onima koji moraju odmah da naplate i vrate kredite. U igri su milioni dinara, a razlika od dinara po kilogramu na velikoj količini menja bilans uspešnosti cele godine. Potrebno je pratiti kretanje cena na svetskim berzama da bi se donela prava odluka u pravom trenutku.
Tržište trenutno čeka da vidi konačne brojke prinosa pre nego što ponudi više cene, ali strpljenje se ove godine može isplatiti onima koji imaju gde da čuvaju zrno. — Analitičar tržišta žitarica
Na kraju, ostaje nam da pratimo kako će se vremenska prognoza odraziti na kraj žetve i da li će Dunav porasti dovoljno da se otvori ventil za izvoz ka svetu. Jedno je, međutim, već sada izvesno – ovo nije godina za improvizaciju već za pažljivo planiranje svakog koraka u prodaji. Čuvajte zrno kao oči u glavi, jer ono ove jeseni vredi više nego što se na prvi pogled čini nespremnom proizvođaču.
Izvor: Agro TV, 8. septembar 2026.
💬 0 komentara