Dok se po Vojvodini i centralnoj Srbiji vuku priče o praznim silosima i uvezenom zrnu, u Šumadiji ove sezone vlada drukčiji ćef. Tamo se kukuruz, uprkos avgustovskoj suši, drži bolje nego kod komšija koji su se držali starih rokova setve kao pijan plota. Razlika nije u sreći — razlika je u dve nedelje ranije setve i pametnijem izboru hibrida. A kako stvari stoje, ta dva poteza ove godine vrede koliko i sva agrarna politika zajedno.
Kad kalendar više nije zakon
Ranije se znalo: kukuruz se seje posle Đurđevdana, đubri u junu, žanje u oktobru. Onda su krenule godine koje su taj raspored polomile kao praznu tikvu. Poslednje tri-četiri sezone jasno pokazuju da avgust više nije samo vreli mesec, već period koji može da ugrozi čitav rod ako biljka u njega uđe nepripremljena.
Stručnjaci iz Poljoprivredne stručne službe Kragujevac procenjuju da će Šumadija ove godine imati dovoljno stočne hrane za lokalne farme. To je ozbiljna vest, posebno za mlečne proizvođače koji drže krave upravo u ovom delu Srbije i koji su navikli da kupuju kukuruz po damping cenama kad domaći propadne.
Šumadijski ratar koji je prešao na svoju stranu
Vladimir Pavlović iz Lapova spada u onu vrstu domaćina koji ne čekaju da ih država uputi šta da rade. Na farmi drži više od stotinu ovaca, a ratarske kulture mu zauzimaju oko 20 hektara. Sve što proizvede ide nazad u jasle, pa mu je prazan silos ravan katastrofi.
Ove sezone napravio je dva ključna poteza. Prvi je ranija setva — kukuruz je posejao oko 1. aprila, umesto uobičajenog roka između 15. i 20. istog meseca. Drugi je izbor hibrida: umesto kasnih FAO grupa 500 i 600, opredelio se za FAO 400. Ti hibridi imaju nešto niži potencijal prinosa, ali brže završavaju vegetaciju i izbegavaju najgori deo leta.
Rezultat? Jun i jul su doneli više kiše nego lane, a toplotni talasi bili su kraći. Avgustovska suša jeste ostavila trag, ali nije obrala rod do nule. Na farmi je već pripremljeno oko 6.000 bala sena, plus slama, lucerka i livadsko seno, dok se završetak proizvodnje suncokreta i kukuruza tek očekuje.
Prošle godine smo, da tako kažem, platili školu. Ove godine smo ozbiljnije ušli u proizvodnju i spremnije dočekali sezonu — Vladimir Pavlović, poljoprivrednik iz Lapova
Pavlović kaže da poljoprivrednici sve više moraju da prilagođavaju proizvodnju vremenskim prilikama, jer svaka godina nosi svoje ćudi. Danas imamo mogućnost da biramo sorte i hibride različite dužine vegetacije, pa je logično da se u godinama poput ove odlučimo za one koji brže prolaze kroz kritične faze.
Stočarstvo bez kukuruza ne može, ali može bolje da planira
Kukuruz je, složiće se svaki stočar, nezamenljiv. Pogotovo u mlečnom govedarstvu, gde dnevne potrebe po muznoj kravi mogu da dostignu oko 30 kilograma silaže. To znači da ozbiljna mlečna farma mora još početkom godine znati koliko joj hektara pod kukuruzom treba, koliko silosa mora napuniti i koliko novca odvojiti za eventualnu dopunu.
Prema rečima Gorana Joksića, savetodavca za stočarstvo u PSS Kragujevac, deo kukuruza u obroku može da se zameni drugim kulturama, ali samo u ograničenoj meri. Sirak može da pokrije desetak odsto energetskog udela, ali kukuruz kao izvor energije u ishrani krava teško da ima pravu zamenu. Zato je logično da se proizvođači u godinama sa sušom opredeljuju za ranostasne hibride — nešto niži prinos, ali sigurniji rod i manji rizik od praznih silosa.
Šta Šumadija poručuje ostatku Srbije
Ova priča nije samo lokalna. Ona je signal koji bi trebalo da čuje svaki ratar od Subotice do Vranja. Ovogodišnje iskustvo jasno pokazuje da ranija setva i izbor ranijih hibrida ne mogu potpuno da neutrališu sušu, ali mogu značajno da smanje štetu. Ko je to shvatio, spasao je rod. Ko se držao kalendara od pre dve decenije, ostao je sa praznim džepom i punim njivama slame.
Stručnjaci su saglasni u jednom: klimatski prozor se pomera, a poljoprivreda koja to ignoriše biće kažnjena. Promena roka setve, promena hibrida, pažljivija struktura proizvodnje — to više nije preporuka, nego uslov opstanka. Oni koji se budu držali tradicije umesto nauke, platiće visoku cenu, i to ne u simboličnom smislu.
Stvari stoje ovako
Na kraju krajeva, zemlja ne prašta greške, ali nagrađuje one koji je slušaju. Vladimir Pavlović iz Lapova nije izuzetak — on je putokaz za sve nas koji živimo od poljoprivrede u Srbiji. Ako ne pomerimo setvu i ne promenimo hibride, suša će nas uvek dočekati nespremne. Pamet u glavu, a seme u zemlju na vreme — to je jedina ispravna poruka iz Šumadije ove jeseni.
Izvor: Agro News, 8. septembar 2026.
💬 0 comments