Kada u avgustu vidite da žito sazreva dvadeset dana ranije nego pre četvrt veka, a kukuruz u Francuskoj bude u dobrom stanju na samo dvadeset sedam odsto parcela, onda vam nije potreban analitičar da vam objasni šta se dešava. Svetsko tržište hrane je u avgustu zabeležilo skok koji nije viđen od novembra dve hiljade dvadeset druge godine, a Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu objavila je podatke koji teraju na razmišljanje. Reč je o indeksu od sto trideset tri i po poena, što je rast u odnosu na revidiranih sto trideset poena iz jula i signal da se priča o jeftinoj hrani polako zatvara. Dok naši proizvođači gledaju u nebo i nadaju se kiši, globalne cene im šalju poruku koju ne mogu da ignorišu.
Klimatski pritisak koji ne poznaje granice
Ono što se dešava u Evropi, Aziji i Brazilu nije izolovana loša godina, već deo novog ritma koji poljoprivreda mora da nauči da prati. Ekstremne vrućine u Mađarskoj i Rumuniji smanjuju prinose kukuruza u samom srcu evropske proizvodnje, a nepovoljni vremenski izgledi u Aziji dodatno stežu ponudu. Istovremeno, FAO je smanjio prognozu svetske proizvodnje žitarica za dve hiljade dvadeset šestu godinu na dve milijarde i devetsto osamdeset miliona tona, što je dva odsto manje nego lane. Ipak, količinski gledano, ovogodišnja žetva bi i dalje bila druga najveća u istoriji.
Manja proizvodnja ne znači glad, ali znači skuplju hranu i veću neizvesnost. A neizvesnost je upravo ono što najviše boli seljaka koji mora da planira setvu dok mu prethodni rod još nije skinut s njive. Svaki poen na indeksu prenosi se dalje, u cenu semena, goriva, transporta, i na kraju u džep potrošača.
Evropa gori, a prinosi se tope
Kada pogledate šta se konkretno dešava na njivama u Uniji, slika postaje jasnija i teža. Prema podacima Evropske komisije objavljenim sedmog septembra, ozima pšenica u pojedinim delovima Evrope sazreva i do dvadeset dana ranije nego početkom dvehiljaditih. Slično se dešava sa uljanom repicom i kukuruzom, što znači potpuno novo računanje agrotehnike, rokova i troškova.
Francuska je ove godine školski primer kako jedna sušna sezona može da slomi očekivanja. Samo dvadeset sedam odsto useva kukuruza za zrno bilo je krajem avgusta u dobrom ili odličnom stanju, što je najgori rezultat od kada se prate ovi podaci, tačnije od dve hiljade jedanaeste. Francusko ministarstvo poljoprivrede prognoziralo je pad proizvodnje kukuruza od trideset pet odsto u odnosu na prošlu godinu. Kada najveći proizvođač kukuruza u Uniji kaže da je rod upola manji, to nije lokalna priča, već udarac na celokupnu evropsku ponudu.
Na tržištu šećera pritisak je još jači. FAO indeks cena šećera skočio je u avgustu za jedanaest i devet desetina procenata, a razlozi su loši usevi u Evropi i Aziji, uz slabiju proizvodnju u Brazilu. Kada vam šećer poskupi za skoro dvanaest odsto u jednom mesecu, to nije tržišno kratkoročno kretanje, već signal dubljih poremećaja u lancu snabdevanja.
Rast cena na globalnom tržištu ne znači uvek proporcionalno veću otkupnu cenu kod kuće, ali troškovi đubriva, semena i transporta prate isti trend — agroekonomski analitičar
Suša ne pogađa samo ratare. Stočari u Češkoj već smanjuju stada jer nemaju dovoljno kabaste hrane, a ona koja postoji košta sve više. Kako prenose agencijski izveštaji, raspoloženje među proizvođačima u srednjoj Evropi najbolje opisuje rečenica jednog češkog farmera da "krave ne mogu da jedu prognoze, već samo ono što njiva rodi". Takav potez se ne vraća lako. Kada jednom rasprodate krave zbog suše, teško je ponovo napuniti štalu čak i kada se cene stabilizuju.
Šta to konkretno znači za Srbiju
I sada dolazimo do onoga što najviše tišti našeg čoveka u ataru. Domaća poljoprivreda nije više ostrvo, već deo globalnog sistema koji diše zajedno sa Evropom, Crnim morem i berzama u Čikagu i Parizu. Slab rod u Francuskoj ili Rumuniji otvara prozor za izvoz srpskog kukuruza i pšenice, ali samo ako imate šta da ponudite i ako vam kvalitet odgovara onome što kupac traži.
Otkupna cena kod nas ne prati automatski svetske indekse. Na nju utiču zalihe, kurs dinara, logistika do luke, kvalitet zrna i trenutna ponuda na domaćem tržištu. Zato rast FAO indeksa na sto trideset tri i po poena treba čitati sa rezervom, ali ne i sa ignorancijom. Jer kada poskupi đubrivo u Brazilu, poskupiće i kod nas. Kada transport postane skuplji, naš izvoz gubi konkurentnost. Kada suša pokosi rod u Mađarskoj, naš kukuruz postaje traženiji, ali samo ako ga imamo dovoljno.
Tu je i ona manje vidljiva, ali jednako opasna posledica. Ranije sazrevanje pšenice i uljane repice u EU pokazuje da klimatski prozor za jesenju setvu više nije isti kao pre dve decenije. Srpski ratari koji decenijama računaju setvu po babinom kalendaru moraće da ubace nove parametre u svoju računicu. A to zahteva investicije u opremu, seme i znanje, što nije jeftino.
Najgore od svega je što se ova priča ponavlja iz godine u godinu. Suša nije više izuzetak, već pravilo. Poplave i grad nisu katastrofa koja se dešava jednom u deceniji, već nešto što poljoprivrednik očekuje svake sezone. U takvom svetu nema mesta za čekanje boljih vremena, a prilagođavanje je jedina opcija koja ima smisla.
Zaključak
Brojke su hladne, ali ono što stoji iza njih vrelo je kao beton u podne na njivi. Ko preživi ovu sušu sa zdravim stadom i zalihama, taj će imati šta da proda i čeka bolju cenu. Ko ostane bez stoke i bez roda, taj će narednu sezonu dočekati sa kreditom i bez ikakve pregovaračke pozicije.
Izvor: AgroSmart, 8. septembar 2026.
💬 0 comments