Epidemija ovčijih boginja u komšiluku preti da pređe granicu i ugrozi srpska stada

Kada se nađe deset hiljada uginulih ovaca, to nije više suva statistika već rana koja krvari na našoj južnoj granici. Stočari u Severnoj Makedoniji prolaze kroz pakao dok virus ovčijih boginja guta stada brzinom koju teško zaustavljaju. Ministar poljoprivrede Borče Serafimovski priznao je da im je izmaklo iz ruku šezdeset četiri žarišta, a brojke rastu svakog dana. Ovo nije vest koja treba da brine samo naše komšije, već svakog vlasnika ovaca u pograničnim selima Srbije.

Virus ne traži pasoš na prelazu

Svaka epidemija zarazne bolesti stoke u komšiluku direktno se odražava na bezbednost naše proizvodnje, jer virusi ne traže pasoše na prelazima. Istorijski gledano, Balkan je osetljiva tačka kada je u pitanju zdravstvena bezbednost životinja, što zahteva konstantan nadzor i razmenu informacija između veterinarskih službi. Situacija u Severnoj Makedoniji pokazuje koliko brzo se bolest može oteti kontroli ako se ne reaguje u najranijoj fazi, a posledice su vidljive u brojkama koje stižu iz Skoplja. Naše ministarstvo poljoprivrede mora da ima uvid u svaki korak koji prave kolege preko granice, jer prevencija je uvek jeftinija od lečenja posledica.

Nadležne institucije u Makedoniji svakodnevno prate situaciju i preduzimaju mere kako bi sprečile dalje širenje bolesti, ali fokus je sada i na susednim zemljama zbog rizika od drugih zaraznih bolesti stoke. Posebna pažnja usmerena je na stanje u Grčkoj, što govori o tome da je problem regionalnog karaktera i da zahteva zajednički imenitelj u rešavanju. Serafimovski je naveo da je održan radni sastanak sa nadležnim institucijama u Srbiji radi razmene informacija i iskustava, što je korak u pravom smeru ka zaštiti zajedničkog tržišta. Ipak, sastanci su jedno, a realnost na terenu sasvim drugo, posebno kada su u pitanju zeleni prelazi kroz koje stoka nelegalno prelazi.

Razmere katastrofe se mere hiljadama grla

Najveći broj žarišta registrovan je u Istočnom regionu, gde je potvrđeno pedeset slučajeva, dok ih je sedam potvrđeno u Severoistočnom regionu zemlje. Situacija je nešto mirnija u Vardarskom regionu sa šest žarišta, ali čak i jedno žarište u Skopskom regionu dovoljno je da upali alarm za celu centralnu zonu. Ovi podaci jasno pokazuju da je istočni deo zemlje postao epicentar zaraze, verovatno zbog gustine naseljenosti stoke i prirodnih puteva kretanja pastira.

Za sada, najveći izazov za nas ostaju ovčije boginje i činimo sve da ublažimo udarac i sprečimo dalje širenje bolesti — Borče Serafimovski, ministar poljoprivrede Severne Makedonije

Dok se bore sa vatrom na terenu, institucije Severne Makedonije već rade na obezbeđivanju vakcina preko Evropske komisije, Turske i Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija – FAO. Ovaj podatak govori mnogo o ozbiljnosti situacije, jer kada se uključe međunarodne organizacije, to znači da lokalni resursi nisu dovoljni za sanaciju krize. Najavljeno je i obeštećenje stočara čija su stada pogođena epidemijom, što je ključno za održavanje poverenja proizvođača u državne institucije. U toku su procene štete i pripreme za obezbeđivanje sredstava, dok je model nadoknade već utvrdila Agencija za hranu i veterinu.

Širenje ovčijih boginja trenutno predstavlja jedan od najvećih izazova za stočarstvo u Severnoj Makedoniji, posebno imajući u vidu broj uginulih grla i rizik od daljeg širenja bolesti na nova područja. Gubitak deset hiljada grla je ogroman udarac za porodična gazdinstva koja žive od prodaje mleka, mesa i vune, a oporavak stada traje godinama. Kada izgubite ovna ili ovce, gubite genetiku koju ste gradili decenijama, a to se ne može tako lako nadoknaditi novcem.

Naša prva linija odbrane mora biti čvršća

Kao neko ko prati agrarnu politiku decenijama, moram da kažem da ovo nije vreme za spavanje na lovorikama. Kada komšija ima problem sa ovčijim boginjama, naša prva linija odbrane mora biti pojačana kontrola na granici i strožiji nadzor kretanja stoke. Srpski proizvođači moraju biti svesni da svaka nelegalna kupovina ili prodaja ovaca bez veterinarskog pregleda u ovakvim trenucima predstavlja kockanje sa celokupnom imovinom. Vakcinacija nije trošak, već investicija u opstanak, iako znam da mnogi gledaju da uštede na svakom dinaru.

Model nadoknade štete koji najavljuju kolege u Makedoniji biće interesantan za poređenje sa onim što mi imamo u Srbiji. Često se dešava da naši ljudi ćute o gubicima jer ne veruju da će država reagovati, pa kriju uginula grla i time šire zarazu. Ako Makedonija uspe da brzo isplati odštetu preko svoje Agencije za hranu i veterinu, to bi mogao biti primer dobre prakse koji bi trebalo razmotriti i kod nas. Poljoprivrednici moraju znati da prijavljivanje bolesti nije put u propast, već jedini način da se zaštite ostali. Ne sme se dozvoliti da strah od birokratije ugrozi zdravlje celokupnog regiona.

Na kraju, sve se svodi na odgovornost i solidarnost, jer virus ne bira čija je ovo ovca a čija tuđa. Deset hiljada uginulih grla u Severnoj Makedoniji je opomena svima nama da zdravlje stoke nije samo privatna stvar vlasnika, već pitanje nacionalne bezbednosti. Moramo pratiti svaki korak, vakcinisati na vreme i ne štedeti na veterinarskim uslugama, jer cena nepažnje se uvek na kraju plati najskuplje.

Izvor: Agro News, 8. septembra 2026.