Kada stigne vest da je država odvojila novac za njive, većina proizvođača samo slegne ramenima i nastavi dalje sa poslom. Ipak, iza suvih brojki iz budžeta kriju se planovi koji mogu da promene način na koji obrađujemo zemlju naredne godine. Vlada Srbije je usvojila Program za 2026. godinu i na to stavila 208 miliona dinara namenjenih zaštiti i uređenju poljoprivrednog zemljišta. Ovo nije priča o direktnim podsticajima po hektaru, već o infrastrukturi bez koje nema ozbiljne proizvodnje.
Zašto je infrastruktura postala prioritet države
Ovaj program nije nastao u vakuumu, već kao odgovor na dugogodišnje probleme sa usitnjenošću parcela i nedostatkom sistema za navodnjavanje u našoj zemlji. Istorijski gledano, poljoprivrednici se decenijama muče sa malim površinama koje otežavaju mehanizaciju, dok su sušne godine postale pravilo umesto izuzetka. Zato je važno što se deo sredstava namenjen i kontroli plodnosti zemljišta, jer bez analize ne znate šta vaša njiva zaista traži. Program obuhvata i nova ulaganja i izmirivanje obaveza prema korisnicima koji su ostvarili pravo na sredstva po ranijim programima. To znači da država pokušava da očisti stare dugove dok istovremeno otvara vrata za nove projekte. Ipak, pitanje koje svi postavljaju jeste da li je ovo dovoljno da se pokrene značajnija promena na terenu.
Kako se tačno dele sredstva iz budžeta
Od ukupno izdvojenih sredstava, 130 miliona dinara namenjeno je komasaciji, što je ubedljivo najveći deo kolača. Za geodetsko-tehničke radove na ukrupnjavanju i uređenju poljoprivrednih parcela predviđeno je ukupno 130 miliona dinara. Za nova i već započeta ulaganja u 2026. godini planirano je 49,3 miliona dinara, dok će do 80,7 miliona biti iskorišćeno za obaveze iz prethodnih programa. Za ova sredstva mogu da konkurišu jedinice lokalne samouprave, ali uslov je da obezbede sopstveno finansiranje ili sredstva iz drugih izvora.
Za navodnjavanje je izdvojeno ukupno 70 miliona dinara, podeljeno na opremu i bunare. Za nabavku nove opreme za navodnjavanje izdvojeno je 40 miliona dinara, od toga se 10,5 miliona odnosi na ranije odobrene korisnike. Dodatnih 30 miliona dinara namenjeno je iskopavanju i bušenju bunara za potrebe navodnjavanja, a ceo iznos odnosi se na nova ulaganja. Za kupovinu opreme mogu da konkurišu fizička lica, naučno-istraživačke organizacije, ustanove, privredna društva, preduzetnici i zemljoradničke zadruge.
Kod fizičkih lica država za nabavku opreme za navodnjavanje može da pokrije do 60 odsto prihvatljivih troškova, odnosno do 70 odsto na područjima sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi. Maksimalan iznos podrške je dva miliona dinara po prijavi. Za iskopavanje i bušenje bunara podrška može da iznosi do 80 odsto ulaganja, ali najviše 10.000 dinara po dužnom metru, odnosno ukupno do 500.000 dinara po prijavi.
Ovo je korak u pravom smeru, ali iznos od 208 miliona dinara je kap u moru potreba koje imaju srpski poljoprivrednici — Agronomski stručnjak
Zainteresovani će prijave podnositi Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Upravi za poljoprivredno zemljište. Korisnici sredstava za opremu za navodnjavanje moraće da je koriste namenski i ne smeju je otuđiti godinu dana ukoliko nema garantni list, odnosno pet godina ukoliko garancija postoji. Dokumentacija o ostvarenom pravu na sredstva mora da se čuva najmanje pet godina od isplate, a ukoliko korisnik ne ispuni preuzete obaveze, biće dužan da vrati dobijena sredstva sa zakonskom zateznom kamatom.
Šta ovo znači za poljoprivredu Srbije
Kada se sabere sve što je napisano, vidimo da država pokušava da reši strukturne probleme, ali ostaje utisak da je budžet previše skroman za ambicije koje se najavljuju. Dvesta i osam miliona dinara zvuči kao velika cifra, ali kada se podeli na celu zemlju, po opštini ili po gazdinstvu, to postaje mnogo manje značajno. Najveći problem vidim u stavci da PDV nije prihvatljiv trošak i za njega korisnici ne mogu ostvariti povraćaj sredstava. To znači da poljoprivrednik mora da ima dodatnih dvadeset odsto od svoje kase da bi uopšte mogao da iskoristi ovu pomoć, što mnoga manja gazdinstva jednostavno ne mogu da priušte.
Takođe, restrikcije oko korišćenja opreme su stroge i razumljive, ali pet godina zabrane otuđenja može biti dvosekli mač za one koji planiraju da se povuku iz proizvodnje ili promene delatnost. Sa druge strane, fokus na komasaciju je pohvalan jer je usitnjenost parcela jedan od glavnih razloga zašto nismo konkurentniji u regionu. Ako se tih 130 miliona dinara pametno uloži, moglo bi se povezati nekoliko hiljada hektara u funkcionalne celine. Ipak, ključno je da lokalne samouprave zaista imaju kapacitet da isprate svoje uslove i obezbede sopstveno finansiranje, jer bez toga novac iz budžeta ostaje neiskorišćen.
Na kraju dana, ovo je program koji pokazuje da neko u Ministarstvu razmišlja o infrastrukturi, a ne samo o direktnim plaćanjima po hektaru. Poljoprivrednici treba da prate konkurse Uprave za poljoprivredno zemljište i da se organizuju kroz zadruge kako bi lakše došli do sredstava za navodnjavanje. Zemlja se ne može čekati, a voda je postala skuplja od goriva.
Izvor: Agro News, 8. septembar 2026.
💬 0 comments