Dunav u Zemunu zna da miriše na lozu kada avgust preda štafetu septembru, a ovog vikenda ta mirisna priča dobija svoj puni oblik. U subotu i nedelju, dvanaestog i trinaestog septembra, Bogojavljenski plato pretvara se u najveću otvorenu degustacionu salu u Srbiji. Turistička organizacija Gradske opštine Zemun i Savez vinara i vinogradara Srbije udružili su snage u manifestaciji koja polako postaje jesenji ritual Beograđana. Trideset domaćih vinarija potvrdilo je dolazak, a organizatori obećavaju spoj vrhunskih etiketa, znanja somelijera i muzike prilagođene razgovoru, ne deranju preko glave.
Zašto baš Zemun i zašto baš sada
Zemunski kej već decenijama živi od duha starog austrijskog gradića i priče o ljudima koji su znali da uživaju u malim stvarima. Dunav je oduvek bio trgovačka arterija, a vino roba koja je putovala njime još od rimskih vremena, pa organizatori nisu slučajno izabrali baš ovu tačku na karti Beograda. Srbija danas ima nekoliko stotina registrovanih vinarija, od velikih kombinata do malih porodičnih podruma koji proizvode ispod pet hiljada flaša godišnje. Izazov nije proizvesti, jer zemlja i klima to omogućavaju, već plasirati bocu na policu ili sto kupca koji je navikao na uvozna imena.
Manifestacije poput Wine Festa nastaju upravo iz te frustracije proizvođača koji znaju da imaju dobar proizvod, ali nemaju pristup velikim trgovinskim lancima. Lokacija nije izabrana tek onako, već predstavlja svesnu simboliku spoja urbane kulture i poljoprivredne tradicije koji Beogradu često nedostaje. Opština Zemun ulaže u turističku ponudu keja već godinama, jer je shvatila da gastronomija i piće donose dušu betonu. Ovakvi događaji ujedno vraćaju ljude na obalu reke koja je nekad bila centar života, a danas je samo prolaz.
Šta tačno čeka posetioce na Bogojavljenskom platou
Program je zamišljen kao dvočasovna šetnja kroz Srbiju u čaši, a ne kao haotičan vašar gde se gurate za besplatne uzorke. Trideset vinarija iz različitih krajeva zemlje donosi etikete koje inače ne biste lako našli u supermarketima, od šumadijskih belih vina do subotičkih crvenih i žutih sorti koje polako postaju zaštitni znak našeg podneblja. Somelijeri će voditi strukturisane degustacije u kojima objašnjavaju razliku između barikiranih i nebarikiranih vina, uticaj hrasta na aromu i tajne pravilnog serviranja.
Muzika je tu kao pratilac, ne kao glavni protagonista, insistiraju organizatori. Planirani su akustični setovi i manji bendovi čija jačina zvuka dozvoljava normalan razgovor, jer nema ničeg goreg od manifestacije na kojoj morate da vičete da biste poručili čašu. Subota i nedelja kao formati omogućavaju i onima koji rade da se pojave, a ulaz je slobodan, što je važno za porodičnu publiku koja želi da decu povede i upozna ih sa kulturom pića pre nego što steknu prve loše navike.
Želimo da stvorimo atmosferu u kojoj vino uči, a ne samo prodaje, jer samo obrazovan potrošač zna da prepozna kvalitet i plati ga pošteno — predstavnik Saveza vinara i vinogradara Srbije
Ovaj citat zapravo otkriva suštinu čitavog poduhvata. Edukacija je ključna reč, jer srpski potrošač često ne zna šta kupuje i plaća cenu na osnovu etikete, a ne sadržaja flaše. Kada trideset vinara stane na isto mesto, konkurencija u kvalitetu postaje nemilosrdna, pa svaki od njih mora da dokaže zašto je tu.
Da li festivali zaista pomeraju tržište ili su samo skupa zabava
Pitanje koje svaki poljoprivrednik postavlja sebi pre nego što uplati kotizaciju za štand glasi: da li se ovo isplati ili je samo gubljenje vremena i para. Iskustvo malih vinara govori da je direktan kontakt sa kupcem neprocenjiv, jer nijedna reklama ne može zameniti trenutak kada neko proba vašu kap i kaže da li vredi. Trideset učesnika na jednom mestu znači zajednički glas koji se čuje dalje od pojedinačnog nastupa na nekom zabačenom sajmu.
Problem srpskog agrara nije uvek kvalitet, već navika potrošača da stranoj etiketi pripiše veću vrednost samo zato što dolazi sa zapada. Wine Fest radi upravo onaj posao koji nijedna državna kampanja ne može da uradi, jer ruši tu barijeru licem u lice, čašu po čašu. Ipak, jedan vikend na keju ne može rešiti sistemske boljke poput visokih akciza na vino, komplikovanog izvoznog carinjenja ili nedostatka podrške malim proizvođačima koji žele da ulažu u opremu. Država mora da shvati da vinogradarstvo nije hobi za penzionere sa juga, već ozbiljna privredna grana u kojoj mladi mogu da pronađu budućnost ako im se ne postavljaju prepreke na svakom koraku.
Za čoveka koji u Trsteniku ili Vranju obrađuje pet hektara vinograda, ovakva manifestacija je prilika da ceo godišnji trud pretoči u konkretne kontakte, narudžbine i povratne informacije. Participacija nije jeftina, jer transport, štand i osoblje koštaju, ali vraćaju se kroz ime, broj telefona i lojalnost kupca koji je osetio razliku. Ako trideset vinarija zajedno nastupi, njihov glas u javnosti je jači nego što bi to bio da svako za sebe pokušava da se probije.
Zaključak urednika
Wine Fest na Zemunskom keju nije samo subota i nedelja provedeni uz dobro vino, to je mali presek stanja srpskog vinogradarstva u godini kada sezona obećava, a tržište i dalje šepa. Imamo zemlju, imamo znanje, imamo strast, ali nam nedostaje sistema koji će sve to povezati u ozbiljnu priču. Ako želite da podržite domaće, spustite se na kej ovog vikenda, popričajte sa vinarem, pitajte ga sve što vas zanima i odnesite kući bocu koja ima ime i prezime. Dunav teče već milionima godina, ali domaće vino mora da teče do vašeg stola, i to je na nama.
Izvor: Agro TV, 8. septembar 2026.
💬 0 komentara