Kada zemlja puca od žeđi, svaka kap vode vredi više od zlata i to zna svaki domaćin koji je gledao kako mu usevi venu pod suncem. Vlada Srbije je početkom septembra 2026. godine pokušala da odgovori na ovaj vekovni problem novim konkursom koji nudi nadu. Kroz Program izvođenja radova na zaštiti, uređenju i korišćenju poljoprivrednog zemljišta, iz republičkog budžeta je izdvojeno 208 miliona dinara. Posebno mesto u ovoj priči zauzima stavka od 30 miliona dinara namenjena bušenju bunara za navodnjavanje. Ovo nije samo suva statistika već pokušaj da se zaustavi beg sa sela uzrokovan sušom, ali pitanje je da li je ova cifra dovoljna za sve one koji čekaju.
Širi okvir agrarne politike i zaštite zemljišta
Kada se pogleda celokupna slika, vidimo da subvencija za bunare zapravo predstavlja samo jedan deo mnogo većeg mozaika zaštite poljoprivrednog zemljišta. Najveći kolač od 200 miliona dinara otići će na uređenje zemljišta, od čega će 130 miliona ići na komasaciju, odnosno ukrupnjavanje parcela, kako bi se mašinama lakše radilo. Za nove i započete radove na komasaciji izdvojeno je 49,3 miliona dinara, dok se ostatak od 80,7 miliona odnosi na obaveze iz prethodnih programa koje država mora da isplati.
Ovakav pristup pokazuje da se Ministarstvo poljoprivrede fokusira na dugoročno uređenje terena, a ne samo na trenutnu pomoć. Ipak, za proizvođače koji ovde i sada moraju da reše problem vode, ključna je stavka koja se tiče neposrednog ulaganja u infrastrukturu. Novac je predviđen i za kontrolu plodnosti zemljišta, što je često zanemaren korak u našoj proizvodnji, ali i za nabavku nove opreme za navodnjavanje. Sve ovo se dešava u trenutku kada klimatske promene diktiraju nova pravila igre, pa je svaki dinar uložen u vodu zapravo ulaganje u opstanak gazdinstva.
Uslovi konkursa i visina podrške za poljoprivrednike
Detalji konkursa otkrivaju koliko država zapravo želi da izađe u susret proizvođačima u ovim teškim vremenima. Kod fizičkih lica, za nabavku opreme za navodnjavanje podrška iznosi do 60 odsto vrednosti investicije. Ako se vaše gazdinstvo nalazi na području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, taj procenat može da dostigne 70 odsto. Maksimalno se po jednoj prijavi za opremu može dobiti dva miliona dinara, što je solidan iznos za ozbiljnije sisteme za navodnjavanje.
Posebna pažnja posvećena je samom izvoru vode, gde su uslovi još povoljniji za one koji se odluče na ovaj korak. Za bušenje i iskop bunara za navodnjavanje država pokriva do 80 odsto ulaganja. Postoji ograničenje od 10.000 dinara po dužnom metru, ali je najvažnija gornja granica od najviše 500.000 dinara po prijavi. Ceo iznos od 30 miliona dinara namenjen bunarima planiran isključivo za nova ulaganja, što znači da nema opterećenja iz prošlosti koja bi blokirala nova sredstva.
Pravo učešća imaju fizička lica, naučno-istraživačke organizacije, ustanove, privredna društva, preduzetnici i zemljoradničke zadruge. Međutim, vremenski okvir je strog i ne trpi odlaganje za one koji žele da iskoriste šansu. Oprema mora biti kupljena, plaćena, preuzeta i postavljena tokom 2026. godine. Zemljište na kojem se koristi mora biti evidentirano u Registru poljoprivrednih gazdinstava i na njemu mora biti uspostavljena proizvodnja. Poljoprivrednici kao fizička lica moraju biti nosioci komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva u aktivnom statusu, kao i vlasnici parcele na kojoj će se bunar graditi.
Analiza da li je 30 miliona dovoljno za celu Srbiju
Kao neko koji prati agrar decenijama, moram da postavim pitanje koje svi ćute dok se dele obećanja sa zvaničnih adresa. Ukupan fond za bunare je 30 miliona dinara, što na prvi pogled deluje kao velika suma novca. Ako maksimalna pomoć po gazdinstvu iznosi 500.000 dinara, to znači da država može da finansira najviše 60 bunara u celoj zemlji. Naravno, neko će dobiti manje, pa će taj broj biti nešto veći, ali red veličine ostaje isti i ne menja se matematikom. Za državu poput Srbije, gde su suše postale norma, ovo je kap u moru potreba koje rastu iz godine u godinu.
Ovo ne umanjuje značaj mere, ali stvara ogromnu konkurenciju među onima koji su već na ivici opstanka. Oni koji imaju spremnu dokumentaciju, uređen RPG i vlasničke listove, imaće prednost nad onima koji tek kreću. Birokratija ume da bude sporija od bušilice, pa je ključno da se prijave pripreme odmah kako se ne bi propustio rok. Podrška za nabavku opreme za navodnjavanje od 40 miliona dinara deluje nešto realnije, ali i tu treba računati na veliku zainteresovanost koja će iscrpeti fondove.
Ono što je dobro jeste što se sredstva ne odnose samo na stare dugove iz prethodnih godina koje treba servisirati. Za nova ulaganja u opremu planirano je 29,5 miliona dinara, dok se 10,5 miliona odnosi na ranije odobrene korisnike. Ovo daje šansu novim igračima da uđu u sistem i dobiju priliku koju zaslužuju. Ipak, uslov da sve bude gotovo do kraja 2026. godine zahteva brzu realizaciju, što može biti problem kod složenijih građevinskih radova na bunarima koji zavise od geologije terena.
Zaključak i poruka urednika
Na kraju, ova subvencija je signal da država prepoznaje problem vode, ali je obim sredstava takav da neće zadovoljiti sve potrebe. Ako imate uslove, prijavite se odmah, jer se 500.000 dinara ne odbija, ali nemojte graditi ceo poslovni plan isključivo na ovom novcu. Voda je budućnost srpske poljoprivrede, a ko je ne obezbedi na vreme, ostaće bez roda.
Izvor: AgroFin, 10. septembar 2026.
💬 0 komentara