Kada najveći izvoznici na južnoj hemisferi shvate da više ne mogu da se takmiče cenom, to je signal za sve nas. Marija Tereza Pino upravo je preuzela dužnost vršioca dužnosti direktora čileanskog Instituta za poljoprivredna istraživanja, poznatog kao INIA. Njen zadatak nije da poveća hektare pod voćem, već da modernizuje način na koji se do tog voća dolazi. Ovo nije samo interna promena kadrova u Santjagu, već poruka koja odjekuje kroz cele lance snabdevanja.
Zašto stari modeli više ne rade
Poljoprivreda se nalazi na prekretnici gde količina prestaje da bude kralj. U proteklim godinama videli smo kako tržište reaguje na prezasićenje, a sada i Čile priznaje da nema prostora za napredak kroz obim, cene i troškove. Pino, koja je prethodno bila zamenica direktora za istraživanje i razvoj, svesna je da naučna istraživanja moraju da se povežu sa praktičnim potrebama proizvođača. Istorijski gledano, institucije poput INIA često su bile odvojene od realnosti u polju, ali novi pristup najavljuje snažnije povezivanje tehnologije sa onima koji rade na zemlji.
Promena prioriteta u ovakvoj instituciji nikada ne dolazi bez razloga. Čileanski sektor suočava se sa izazovima koji zahtevaju pametnija rešenja, a ne samo više rada. Kada državni institut stavi akcenat na digitalnu poljoprivredu i veštačku inteligenciju, to znači da su tradicionalne metode dostigle svoj plafon. Proizvođači širom sveta, uključujući i one u Srbiji, moraju da prate ove trendove ako žele da ostanu relevantni.
Tehnologija kao glavni adut u transportu
Jedna od oblasti na koju bi novi pristup mogao posebno da utiče jeste proizvodnja borovnice. Posebna pažnja biće posvećena postberbi, naročito očuvanju kvaliteta plodova tokom transporta na velike udaljenosti. Među tehnologijama koje se razmatraju su pametna ambalaža i sistemi za zaštitu kvaliteta duž čitavog lanca logistike. Digitalna poljoprivreda i veštačka inteligencija trebalo bi da budu deo modernizacije INIA, uz razvoj alata koji proizvođačima mogu da pruže informacije za upravljanje proizvodnjom i donošenje odluka.
Genetika će takođe biti jedan od važnih pravaca istraživanja, uključujući uvođenje novih sorti borovnice i razvoj biljnog materijala prilagođenog proizvodnim i klimatskim zahtevima. Istraživanja će obuhvatiti i ishranu biljaka, zdravlje useva, pametnu poljoprivredu i kontrolu kvaliteta. Pino je najavila i jačanje veze između istraživanja i komercijalne proizvodnje kroz primenjene nauke, inovacije i transfer tehnologija. Njeno imenovanje je privremenog karaktera, a među prioritetima za ovaj period izdvojeni su modernizacija, genetika, digitalizacija i prenos novih tehnologija u praksu. Za nas na Balkanu, ovo zvuči kao nešto što smo slušali godinama, ali retko viđali u praksi.
Čile mora da jača ne samo obim proizvodnje, jer ga već imamo dovoljno. Nemamo prostora za napredak kroz obim, cene i troškove, ali možemo mnogo da radimo na diferencijaciji — Marija Tereza Pino, v.d. direktora INIA
Ovo nije rečeno u vetar, već na međunarodnom seminaru o borovnici održanom u Čileu u aprilu. Kada čujete ovakve reči od ljudi koji upravljaju istraživanjima, znate da se priprema terenska promena. Razlika između obične ambalaže i pametne ambalaže može biti presudna kada roba putuje hiljadama kilometara. Naši čitaoci često pitaju kako sačuvati kvalitet, a odgovor leži upravo u ovakvim sistemima.
Šta ovo znači za srpskog proizvođača
Kada gledamo sa strane, jasno je da se igra menja na nivou koji mi često ignorišemo. Srpski poljoprivrednici se još uvek bore za osnovne uslove, dok se na drugom kraju sveta priča o veštačkoj inteligenciji u odlučivanju. Praktične posledice za poljoprivrednike su jasne: ko ne bude imao sortu prilagođenu klimi i logistici, ostaće bez tržišta. Mi u Srbiji često mislimo da je dovoljno posaditi i čekati otkup, ali primer Čilea pokazuje da je genetika presudna.
Digitalizacija nije luksuz, već alat za preživljavanje kada su marže tanke. Ovo se uklapa u širu sliku gde država mora da podrži nauku koja se odmah primenjuje. INIA radi ono što bi naši instituti davno trebalo da rade – spajaju laboratoriju i njivu. Ako Čile, koji ima ogromne prednosti u klimi za izvoz, mora da se diferencira kvalitetom, šta tek mi treba da radimo? Naša konkurentnost ne sme da zavisi samo od jeftine radne snage. Potrebno je ulagati u pametna rešenja koja čuvaju kvalitet od trenutka berbe do trenutka kada plod stigne do kupca. To je lekcija koju moramo naučiti pre nego što bude kasno.
Na kraju, priča o Čileu i borovnici nije samo njihova briga. To je ogledalo u kojem treba da se ogleda svaki ozbiljan proizvođač u regionu. Marija Tereza Pino je postavila smer, a na nama je da vidimo da li ćemo ga pratiti ili ćemo ostati zarobljeni u prošlosti. Ko ne bude razumeo da je diferencijacija jedini put, taj će na kraju ostati sa robom koju niko ne želi.
Izvor: Agro TV, 11. septembar 2026.
💬 0 komentara