Kada makaze zvecknu u ruci učenika, a ne samo iskusnog majstora, tada se vidi prava vrednost obrazovanja. U dvorištu Srednje stručne škole „Stevan Petrović Brile" u Rumi ovih dana vlada neuobičajena gužva za školsko vreme. Oko četrdeset učenika druge i treće godine smera poljoprivredni tehničar savijaju leđa nad čokotima, skupljajući rod u gajbe. Za njih ovo nije obična jesenja obaveza, već trenutak kada se znanje iz udžbenica pretvara u veštinu koja se pamti. Ova scena predstavlja više od same berbe; ona simbolizuje prelazni period u kojem se stara tradicija susreće sa modernim zahtevima agrarnog sektora. Dok se grožđe slaže u gajbe, u pozadini se odvija strateško planiranje koje će obeležiti naredne decenije rada ove institucije.
Prelazak sa teorije na praksu u srcu Srema
Ovaj vinograd nije samo školski primerak, već živi svedok više od dve decenije rada. Na površini od oko dvadeset ari, već dvadeset godina raste petsto čokota sa gotovo deset sorti grožđa. Kaberne sovinjon, šardone, afus-alija, kardinal i hamburg godinama su služili kao osnova za praktičnu nastavu vinogradarstva. Ipak, vreme čini svoje, pa je došlo do strateškog zaokreta u planiranju školske imovine. Stari zasad uskoro ustupa mesto Trening centru dualnog obrazovanja, što pokazuje da škola prati moderne trendove u agraru. Umesto gašenja delatnosti, vinogradarstvo se seli na parcelu preko puta, uz postojeći školski voćnjak. Planirano je da se na proleće podigne nov zasad na nešto većoj površini od oko trideset ari. Ova odluka nije doneta olako, već kao rezultat detaljne analize potreba tržišta i edukativnih standarda koji zahtevaju savremene uslove za rad.
Novi zasad i otporne sorte kao budućnost
Promena lokacije donosi i promenu filozofije gajenja, što je ključno za održivu poljoprivredu u današnjim uslovima. Dok je stari vinograd nosio klasične sorte, novi će biti domaćin sortama poput morave, dionisa i laste. Profesorka Mirjana Obrenović naglašava da su ove sorte otpornije na bolesti, što učenicima otvara vrata za upoznavanje sa ekološkom proizvodnjom grožđa. Ovaj potez nije slučajan, već odgovor na izazove sa kojima se suočavaju proizvođači širom Vojvodine. Učenici su svesni značaja ovog prelaska iz učionice na njivu. Ivona Dimić, koja je učestvovala u berbi, ističe da je prilika da se teorija primeni na delu neprocenjiva. Ona napominje da uz pomoć profesora unapređuju znanje o stonim i vinskim sortama direktno u redu. Porodična tradicija takođe igra veliku ulogu u motivaciji đaka. Željko Popović, učenik trećeg razreda, treći je član svoje porodice koji bira ovu školu i smer. Pre njega su istim putem krenuli brat i sestra, koji su takođe sticali praktična znanja u ovom vinogradu. Škola izražava zadovoljstvo ovogodišnjim rodom i kvalitetom grožđa, posebno imajući u vidu loše vremenske uslove koji su obeležili sezonu. Kada se završi berba grožđa, praktična nastava se ne prekida, jer učenike očekuje i berba jabuka u školskom voćnjaku.
Praktična nastava je najvažniji deo obrazovanja. Jedno je ono što nauče u učionici i što piše u knjizi, ali sve to mora da se dopuni na terenu. Tu učenici shvataju koliko je poljoprivreda jedna fabrika na otvorenom — Mirjana Obrenović, profesor voćarstva i vinogradarstva
Ovaj kontinuitet rada tokom cele godine razlikuje ozbiljne institucije od onih koje samo simuliraju poljoprivredno obrazovanje. Bez stalnog angažmana na terenu, veštine brzo blede, a diplomci postaju nepripremljeni za realne uslove rada na gazdinstvima.
Zašto dualno obrazovanje spašava srpsko selo
Ono što se dešava u Rumi nije izolovan slučaj, već signal kakav pravac treba da uzme naše agrarno školstvo. Godinama slušamo priče o manjku radne snage na selu, a rešenje leži upravo u ovakvim centrima. Kada učenik shvati da je poljoprivreda fabrika na otvorenom, menja se njegov odnos prema poslu. Prelazak na otporne sorte poput morave i laste u školskom programu je potez koji bi komercijalni proizvođači trebalo da prate. Mnogi naši vinogradari i dalje se bore sa skupim tretmanima zaštite, dok bi sadnja otpornijih sorti dugoročno smanjila troškove. Širenje površine sa dvadeset na trideset ari pokazuje da postoji volja za investicijom u buduće kadrove. Dualno obrazovanje zahteva opremu i prostor koji odgovaraju realnim uslovima na tržištu. Trening centar koji će nastati na mestu starog vinograda biće most između škole i privrede. Ako uspešna priča iz Rume postane model za druge škole u Srbiji, možemo očekivati kvalifikovanije ljude na terenu. Bez prakse, diploma je samo parče papira, a sa ovakvim pristupom postaje alat za rad.
Na kraju, sve se svodi na ljude koji su spremni da zasuču rukave i nauče zanat kako treba. Rumska škola pokazuje da se tradicija i moderne sorte mogu spojiti u funkciji obrazovanja. Kada Željko Popović nastavi stopama svoje braće i sestara, to govori o poverenju u instituciju koju su gradili decenijama. Poljoprivreda Srbije ne treba više priče, već ovakve konkretne korake u školskim dvorištima. Ako želimo hranu i kvalitetno vino, moramo prvo uložiti u one koji će ih proizvesti. Budućnost se gaji u školskom dvorištu, a svaki novi čokot predstavlja obećanje boljeg sutra za celo društvo.
Izvor: Agro TV, 11. septembar 2026.
💬 0 komentara