STIPS za septembar 2026: prasad u Šapcu 400, jagnjad u Loznici 450 dinara po kilogramu

Dok se u Beogradu vode razgovori o cenama mesa i uvoznim kvotama, na stočnim pijacama širom Srbije odvija se tiha, ali konkretna priča. U Šapcu su odgajivači prasadi prvi put posle mesec dana odahnuli — otkupna cena za grla od 16 do 25 kilograma skočila je na 400 dinara po kilogramu. Reporteri STIPS-a potvrđuju da rast nije izolovan. Jagnjad u Loznici, tovna junad u Srednjem Banatu, pa čak i jarad u Vranju — gotovo sva relevantna tržišta septembra pokazuju uzlaznu putanju. Za poljoprivrednike koji su celo leto gledali kako im se troškovi hrane tope zaradu, ovo je prvi konkretan signal da se tržište budi.

Zašto baš septembar diktira sudbinu gazdinstava

Septembar na selu nikada nije običan mesec. To je period kada se zatvaraju letnji ciklusi tova, kada se prazne štale pred jesenje turnuse, i kada klaničari popunjavaju zalihe za predstojeće praznike. Istorijski gledano, upravo u septembru i oktobru cene stoke tradicionalno dobijaju na snazi — jer se potražnja za mesom povećava sa prvim hladnijim danima i pripremama za slavskim i prazničnim stolovima.

Ove godine ta logika izgleda potvrđena u praksi. Reporteri STIPS-a obilazili su pijace i klanice od Vojvodine do juga zemlje i beležili kretanja. Rezultat: na više frontova istovremeno cene su više nego sedmicu dana ranije. To nije spektakularan skok, ali jeste stabilizacija koja poljoprivrednicima daje prostor da naprave plan za četvrti kvartal.

Bitno je, međutim, da se rast posmatra regionalno. Srbija nije jedno tržište — ona je mreža lokalnih tržišta sa sopstvenim ritmovima. Ko prodaje u Šapcu ne oseća isto što ko prodaje u Vranju. Ko tovi junad u Srednjobanatskom regionu živi u drugačijoj računici od onoga ko drži bikove u Raškom kraju. Zato je važno čitati brojke ne kao jednu prosečnu sliku, već kao mozaik u kome svaki region ima svoju priču.

Konkretni podaci sa terena

Po izveštaju reportera STIPS-a kod prasadi, situacija se razlikuje od pijace do pijace. Na području Šapca došlo je do rasta otkupne cene, pa su odgajivači za grla od 16 do 25 kilograma najčešće dobijali 400 dinara po kilogramu. Stočna pijaca u Vranju zabeležila je takođe poskupljenje, ali na nižem nivou — prasad iste kategorije ovde su otkupljivana po 300 dinara po kilogramu.

Istovremeno, u Južnobačkom regionu povećana je otkupna cena tovnih svinja težih od 120 kilograma. Klaničari su najčešće plaćali 220 dinara po kilogramu, uz prosečnu ponudu i potražnju. To nije spektakularna cifra, ali jeste signal da se tovni sektor polako oporavlja od letargije koja je vladala tokom leta.

Goveda beleže možda i najzanimljivije pomake. Na području Srednjobanatskog regiona klaničari su plaćali više za tovnu junad teže od 480 kilograma — najčešća evidentirana cena bila je 410 dinara po kilogramu. Ponuda je bila prosečna, otkup nešto slabiji, ali cenovni signal je jasan. Telad su se, zavisno od područja, otkupljivala po cenama od 730 do 940 dinara po kilogramu, a najčešća cena od 900 dinara zabeležena je u klaničnim objektima Raškog regiona. Pored toga, u istom periodu obavljan je otkup tovnih bikova težih od 500 kilograma po ceni od 460 dinara po kilogramu, dok je za krave za klanje SM rase plaćano 330 dinara po kilogramu.

\n

Ovo je prvi put posle duže vremena da vidimo rast na više frontova istovremeno, ali razlike između regiona su i dalje veće nego što bi tržište zdravo funkcionisalo — analitičar stočarskog tržišta

\n

Tržište ovaca i koza nije zaostajalo. U okolini Loznice došlo je do rasta otkupne cene jagnjadi uprkos dobroj ponudi — najčešće je plaćano 450 dinara po kilogramu. Ista cena od 450 dinara bila je dominantna i u klaničnim objektima Srednjobanatskog regiona, gde je takođe registrovan rast u odnosu na prethodnu sedmicu. Ponuda je bila prosečna, ali je prodaja bila slaba — što govori da klaničari kupuju oprezno. Na stočnoj pijaci u Vranju zabeleženo je i poskupljenje jaradi, gde su kupci za ovu kategoriju koza najčešće izdvajali 420 dinara po kilogramu.

Šta ovi brojevi znače za čoveka na terenu

Ovo je momenat kada statistika prestaje da bude apstraktna. Četiri stotine dinara po kilogramu žive prasadi u Šapcu znači da je odgajivač sa trideset grla u toku jedne sedmice na računu video razliku koja pokriva bar deo računa za stočnu hranu. Devet stotina dinara po kilogramu teladi u Raškom regionu je cifra koja spasava godišnji bilans kod malih proizvođača koji drže desetak krava. To nisu male priče — to su životi.

Ali budimo realni. Rast cena je uvek dobrodošao, ali troškovi hrane i energenata su i dalje visoki. Cena kukuruza i stočnog brašna nije pala uporedo sa ovim rastom, a dizel za traktor i kamion je ono što pojede razliku pre nego što stoka uopšte stigne do klanice. Likvidnost je ključna za opstanak gazdinstava, posebno malih, i ovo nije bum — ovo je stabilizacija. Ko je prezimio prošlu zimu sa gubitkom, ovaj rast mu je slamka, ali ne i spas.

Ono što posebno zabrinjava je nejednakost u otkupu. Dok Šabac i Srednjobanatski region beleže solidne cene i normalnu dinamiku, Vranje i južni krajevi i dalje rade sa nižim ciframa i slabijom prodajom. Razlika od sto dinara po kilogramu prasadi između Šapca i Vranja nije tržišna logika — to je posledica logistike, lošije organizacije otkupa i slabije kupovne moći lokalnog stanovništva. To je problem koji sistemski mora da se rešava, a ne samo konstatacija u izveštaju.

Moje mišljenje je jasno — ovo nije trenutak za euforiju, već za pažljivo planiranje. Poljoprivrednici ne smeju da prodaju sve odjednom čim vide skok. Treba pratiti trend naredne dve do tri sedmice. Ako se otkup nastavi, ima smisla zadržati deo stoke za veće mase i veću zaradu. Ako padne, bolje je realizovati promet sada dok su cene još uvek konkretne. Takođe, razlika u cenama između regiona jasno govori o jednoj lekciji — transport je skup, pa se isplati prodavati lokalno kada je cena uporediva. Nema smisla voziti stoku stotinama kilometara za razliku od deset dinara po kilogramu, jer trošak goriva i amortizacije pojede svaku prednost.

Pametna prodaja je važnija od visoke cene na papiru. To je lekcija koju su srpski poljoprivrednici naučili kroz godine krize i koju sada, konačno, imaju priliku da primene na tržištu koje im barem nakratko ide naruku.

Zaključak urednika

Septembar je doneo prvo konkretno olakšanje stočarima, ali prilika je tu samo ako se iskoristi pametno. Ne jurite samo najvišu cifru — gledajte i otkup, jer novac koji je stigao na račun vredi više od onog koji stoji u najavi. Prateći trend, koordinirajući prodaju sa lokalnim klaničarima i ne zaboravljajući na troškove transporta, poljoprivrednici mogu iz ove sezone izaći sa stabilnijim bilansom nego što su očekivali. Na kraju krajeva, pametan stočar ne prodaje stoku — prodaje priliku.

Izvor: AgroFin, 19. septembar 2026.