Tišina iz Beograda danas zvuči glasnije od kombajna koji staje usred njive. Dok se polovina proizvođača u Vojvodini guši u dugovima za repromaterijal iz prolećne setve, obećanih 17.000 dinara za sertifikovano seme nema vidljivog datuma kada će stići na račun. Predstavnici Saveza agrarnih udruženja Vojvodine izašli su iz sastanka sa ministrom Draganom Glamočićem praznih ruku, iako je kalendar isplata predvideo septembar i oktobar. Ovo nije samo administrativni propust, već jasan signal da finansije poljoprivrednika trenutno nisu prioritet.
\n\nKalendar isplata postoji na papiru, ali datum nestaje u praksi
\n\nPoljoprivreda u Srbiji oduvek je balansirala na tankoj ivici isplativosti, ali ove godine tanjir je naglo prevagnuo na stranu gubitka. Suša koja je pogodila region tokom leta ostavila je duboke tragove u usevima koji su trebali da donesu zaradu za narednu godinu. Istorijski gledano, kašnjenja subvencija nisu novost, ali se nikada nisu desila u trenutku kada su troškovi proizvodnje rekordni. Nesigurnost u plaćanju dovodi do lančane reakcije koja ugrožava celu proizvodnu sezonu. Prema kalendaru isplata, subvencije za seme trebalo je da budu isplaćivane tokom septembra i oktobra, ali Ministarstvo poljoprivrede nije odgovorilo ni na pitanje kada bi isplata mogla da počne.
\n\nSuša odnela rod, a cena ne pokriva troškove proizvodnje
\n\nMikloš Nađ, predsednik Saveza agrarnih udruženja Vojvodine, izneo je podatke koji slikaju realnost terena mnogo bolje od bilo koje zvanične statistike. Na parcelama bližim Dunavu rod suncokreta se kretao između 1.000 i 1.300 kilograma po jutru, što deluje kao solidan rezultat. Međutim, u Banatu i drugim delovima Vojvodine prinosi su pali na svega 700 do 800 kilograma po jutru.
\n\nJoš lošije je prošla soja, gde je na pojedinim parcelama izmereno oko 300 kilograma po jutru.
\n\nNeki proizvođači su odustali čak i od žetve jer bi trošak kombajniranja bio veći od vrednosti roda koji bi skinuli sa njive. Uz to, otkupna cena suncokreta u Srbiji iznosi oko 48 dinara po kilogramu, dok je u Mađarskoj cena oko 58 dinara. Domaći proizvođači nemaju mogućnost da svoj rod plasiraju na to tržište, pa moraju da prihvate uslove koji često ne pokrivaju troškove proizvodnje. Nađ upozorava da su proizvođači kukuruza, suncokreta i soje u veoma teškoj finansijskoj situaciji. Prema njegovoj proceni, oko 50 odsto poljoprivrednika još nije izmirilo obaveze za repromaterijal korišćen u prolećnoj setvi.
\n\n\n\n\nNismo dobili odgovor koji smo očekivali. Glamočić je rekao da će učiniti sve da isplata bude što pre, ali bez konkretnog datuma — Mikloš Nađ, predsednik Saveza agrarnih udruženja Vojvodine
\n
Ovaj jaz između obećanja i realnosti polako urušava poverenje koje je temelj svake poljoprivredne politike. Kada poljoprivrednik ne zna kada će stići novac za seme, a zna da duguje za đubrivo i zaštitna sredstva, planiranje naredne setve postaje nemoguća misija. Sistem subvencija treba da bude stabilizator, a ne dodatni izvor stresa u već nestabilnoj proizvodnji. Razlika u ceni sa Mađarskom pokazuje da problem nije samo u prirodi, već i u organizaciji tržišta koja favorizuje trgovce umesto proizvođača.
\n\nSistem koji guši onoga ko hrani zemlju
\n\nAko polovina gazdinstava nije platila ulazne troškove, to znači da kreditna sposobnost sektora drastično opada. Banke neće gledati milosrdno na proizvođače koji kasne sa ratama zbog nepredviđenih okolnosti poput suše. Država mora da razume da subvencija od 17.000 dinara nije poklon, već deo dogovora koji je trebalo da bude ispoštovan na vreme. Kašnjenje novca u septembru znači manje ulaganja u oktobru, što direktno utiče na prinose sledeće godine.
\n\nPsihološki pritisak na ljude koji rade na njivi često se zanemaruje u zvaničnim izveštajima. Kada čovek uloži sav trud i sredstva, a na kraju godine ostane bez profita i bez obećane pomoći, motivacija za rad nestaje. Ovo nije pitanje samo ekonomije, već opstanka ruralnih sredina koje se već decenijama iseljavaju. Bez ljudi na selu, nema ni hrane na stolu, bez obzira na to koliko ministara održavalo konferencije za štampu.
\n\nNi voćarstvo, uprkos dobrom rodu, nije prošlo bez problema, što govori o širini krize. Proizvođačima sa većim površinama troškovi radne snage, posebno berbe, značajno su umanjili prihode. Kada se sabere sve, od niskih prinosa soje do visokih troškova rada, postaje jasno da opstajanje zavisi od brze reakcije institucija. Poljoprivreda ne može da funkcioniše na principu nadanja i usmenih obećanja ministara.
\n\nBez jasne date i fer otkupnih cena, rizikujemo da proleće dočekamo sa manjim površinama pod kukuruzom i sojom. Poljoprivreda ne trpi neodređenost, a zemlja ne ume da čeka na birokratske odgovore. Vreme je da se reči pretvore u uplatnice, pre nego što njive ostanu puste.
\n\n\n\n
Izvor: Agro News, 20. septembar 2026.
💬 0 komentara