Kada čujete da se neko pita da li je poljoprivreda uopšte važna, pomislite da živi na drugoj planeti, a ne u dvadeset prvom veku. Ipak, u Briselu su odlučili da ne prepuštaju ništa slučaju, pa su ponovo pitali građane šta misle o hlebu koji jedu i selu iz kojeg taj hleb dolazi. Rezultat je brojka koja odzvanja kao upozorenje i kao nada istovremeno, jer devedeset pet odsto ljudi na Starom kontinentu smatra da bez poljoprivrede i ruralnih sredina nema budućnosti za Evropu. Ova gotovo jednoglasna podrška šalje jasan signal donosiocima odluka da zanemarivanje primarnog sektora više nije politički održiva opcija.
\n\nMetodologija koja definiše politiku
\n\nOvo nije prvi put da se postavljaju ovakva pitanja, ali kontekst u kojem se dolazi do odgovora menja sve. Najnovije istraživanje Eurobarometra, koje je sprovedeno tokom maja i juna dve hiljade dvadeset šeste godine, obuhvatilo je svih dvadeset sedam država članica Evropske unije. Na uzorku od dvadeset šest hiljada četiri stotine pedeset šest ispitanika iz različitih društvenih slojeva, dobijena je slika koja daleko prevazilazi običnu statistiku. Stručnjaci znaju da ovakva istraživanja služe kao kompas za donošenje politika, ali retko kada pokažu ovako jedinstvenu saglasnost. Istorijski gledano, poljoprivreda je često bila žrtveni ovan u pregovorima o trgovini i industriji, ali ovde vidimo pomak svesti. Ljudi su shvatili da lanac snabdevanja nije samo ekonomski pojam, već pitanje opstanka. Kada većina građana jednog saveza tako jasno artikuliše prioritete, političari moraju da slušaju, makar zbog narednih izbora.
\n\nŠta kriju statistički podaci
\n\nPodaci koje je objavio Agro TV krajem septembra 2026. godine otkrivaju duboku povezanost između potrošača i proizvođača. Čak devedeset tri odsto onih koji su odgovorili na anketu ocenjuje da je obezbeđivanje stabilnog snabdevanja hranom od ključnog značaja. Ovo nije iznenađenje za one koji prate cene na pijacama, ali je potvrda da javnost razume rizike. Šira podrška Zajedničkoj poljoprivrednoj politici EU, poznatoj kao ZPP, takođe je evidentna. Oko sedamdeset odsto građana smatra da ova politika donosi koristi svim Evropljanima, a ne samo poljoprivrednicima. Većina ispitanika veruje da politika doprinosi razumnim cenama za potrošače i održivom upravljanju prirodnim resursima. Devet od deset građana prepoznaje uticaj ekstremnih vremenskih pojava na bezbednost hrane, što pokazuje da klimatske promene više nisu apstraktan pojam u kabinetima, već briga na stolu za ručak.
\n\n\n\n\nRezultati istraživanja ukazuju da se pitanja poljoprivrede, bezbednosti hrane i budućnosti ruralnih područja nalaze među temama koje građani EU smatraju posebno važnim za evropsku budućnost — Izveštaj Eurobarometra
\n
Kada dođu na red lične odluke u prodavnici, kvalitet i poreklo proizvoda izdvajaju se kao najvažniji kriterijumi. Gotovo osamdeset odsto Evropljana navodi poreklo iz EU kao važan faktor pri kupovini hrane. Skoro devet od deset ispitanika važnim smatraju i proizvode iz kratkih lanaca snabdevanja, kao i one proizvedene prema višim standardima zaštite životne sredine. Ovo direktno šalje poruku proizvođačima da se isplati raditi po pravilima.
\n\nLekcija za domaću agrarnu strategiju
\n\nOvde dolazimo do suštine koja bi trebalo da zaboli naše domaće kreatore agrarne politike. Dok se u Evropskoj uniji vodi računa o tome da li poljoprivrednik ima pravičan životni standard, kod nas se često priča samo o tome kako da hrana bude što jeftinija. U istraživanju je više od polovine ispitanika kao važne ciljeve navodilo obezbeđivanje pristupačnih cena hrane za potrošače, što je izabralo pedeset pet odsto anketiranih, i obezbeđivanje pravičnog životnog standarda poljoprivrednicima, sa pedeset tri odsto. Vidite li tu tanku liniju? Razlika je minimalna, što znači da Evropljani razumeju da jeftina hrana ne sme da znači gladnog proizvođača. Kod nas se ta dva pojma često stavljaju u suprotnost, kao da ne mogu da idu jedno bez drugog. Građani su upitani i o prioritetima u budućnosti, a slede stabilno snabdevanje hranom, zaštita životne sredine i borba protiv klimatskih promena, održivi načini proizvodnje hrane, kao i stvaranje novih mogućnosti za rast i zapošljavanje u ruralnim područjima. Srpski poljoprivrednik gleda u ove brojke kao u nedostižan ideal, a trebalo bi da ih vidi kao cilj. Ako osamdeset pet odsto građana smatra da je povećanje konkurentnosti poljoprivrede važan cilj evropske poljoprivredne politike, zašto mi još uvek raspravljamo o osnovnoj mehanizaciji kao o luksuzu? Građani uglavnom pozitivno gledaju na trgovinske sporazume Evropske unije, izdvajajući diversifikaciju tržišta i snabdevanja, povećanje izvoza evropskih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, kao i širenje evropskih standarda rada. Ovo je deseto istraživanje Eurobarometra posvećeno temi „Evropljani, poljoprivreda i ZPP“, što govori o kontinuitetu praćenja stanja. Ne radi se o jednokratnom hiru, već o dugoročnom strateškom opredeljenju. Za nas u Srbiji, ovo je signal da se vrednost sela meri drugačije nego što smo navikli. Ne meri se samo u tonama žita po hektaru, već u tome koliko društvo ceni onoga ko to žito gaji. Poljoprivreda nije samo sektor privrede, to je temelj na kojem počiva bezbednost celog kontinenta. Ako to Evropa zna, vreme je da i mi prestanemo da se pravimo ludi i počnemo da tretiramo naše selo kao resurs, a ne kao problem koji treba sakriti iza šume.
\n\n\n\n
Izvor: Agro TV, 23. septembar 2026.
💬 0 komentara