Setite se onog osećaja kad vam komšija priča kako je kod njega sve u redu, a vi vidite da mu dimnjak dimi. E, tako otprilike izgleda vest iz Zagreba za svakog vojvođanskog svinjara ovih dana. Hrvatska je sredinom septembra donela novu Naredbu kojom ublažava opštu zabranu učešća u lovu na divlje svinje za vlasnike svinja i članove njihovih domaćinstava. Ali, i to je ključno — pet županija ostaje pod posebnim režimom, i to upravo onih koje se naslanjaju na srpsku granicu.
Zašto baš sad, zašto baš Vojvodina
Pitanje afričke svinjske kuge nikad nije bilo samo unutrašnja stvar neke države. Virus ne čita pasoš, ne poznaje carinske procedure, a divlja svinja ne pita za državnu granicu kad noću prelazi iz jednog lovišta u drugo. Vukovarsko-sremska županija gleda direktno u Srem, Osječko-baranjska u zapadnu Bačku. Kad Zagreb promeni epidemiološki režim, taj talas se oseća i u Plandištu, i u Bačkoj Palanci, i u somborskim atarima.
A vreme je nezgodno. Kuga se polako, ali uporno pomera po Evropi. Hrvatska je u jednom trenutku pooštrila mere do krajnosti — svima koji drže svinje, pa i članovima njihovih domaćinstava, bio je zabranjen svaki kontakt sa lovištem. Logika je bila jasna: čovek koji ujutro uđe među divlje svinje, popodne može nesvesno virus uneti u svoj obor. Ta logika i dalje stoji, ali pritisak je počeo da radi suprotno. Lovci koji nemaju veze sa žarištima ostali su bez mogućnosti da love, a populacija divljih svinja — upravo ona koja je glavni rezervoar virusa — nije se smanjivala dovoljno.
Šta tačno piše u zagrebačkoj naredbi
Hrvatsko Ministarstvo poljoprivrede donelo je sredinom septembra dokument koji lovce koji drže svinje, ali žive van zona ograničenja, ponovo pušta u lovišta na većini teritorije države. Uz jednu obavezu koja nema alternativu — poštovanje biosigurnosnih mera.
Pet županija i dalje ostaju pod posebnim režimom. Vukovarsko-sremska, Osječko-baranjska, Brodsko-posavska, Virovitičko-podravska i Požeško-slavonska — u njima su proglašene zone ograničenja I i III zbog afričke svinjske kuge. Zabrana se u tim županijama primenjuje na celokupnoj teritoriji, čak i tamo gde zona ograničenja zapravo ne pokriva svaki kvadratni kilometar. Ministarstvo je svesno da time ide na sigurnije — bolje deset sela pod zabranom viška nego jedno selo zaboraviti.
Za vlasnike svinja van tih pet županija, vrata lovišta su ponovo otvorena. Druga priča je za industriju. Osobe zaposlene na objektima sa 101 ili više svinja i dalje ne smeju da učestvuju u lovu na divlje svinje — nigde u Hrvatskoj, ni pod kakvim uslovima.
Sto jedna svinja razdvaja porodični obor od industrijskog objekta. Farma sa nekoliko hiljada grla ne sme da rizikuje zbog lovačke strasti. — iz obrazloženja Ministarstva poljoprivrede Hrvatske
Ta brojka — 101 — nije slučajno izabrana. Ona razdvaja dva potpuno različita sveta. Dvadesetak krmača u dvorištu, koliko ima većina vojvođanskih domaćinstava, jeste jedna priča. Industrijska farma sa pet stotina ili pet hiljada grla je sasvim druga. Tu nema mesta za kompromise, nema mesta za improvizaciju, nema mesta za onu staru lovačku izreku "ajde da vidimo šta ima u šumi".
Vojvodina broji dane preko Dunava
E sad, ono što nas tiče. Vojvodina je od Vukovarsko-sremske županije razdvojena rekom, ali ne i rizikom. Divlja svinja ne pita za granicu, a lovci iz obe države godinama love u pograničnim revirima. Uprava za veterinu već dugo upozorava da je afrička svinjska kuga pitanje vremena, ne pitanje da li će se pojaviti u Srbiji u ozbiljnijoj formi. Pojedina žarišta u prethodnim godinama bila su vezana upravo za područja uz hrvatsku i mađarsku granicu.
U tom kontekstu, popuštanje zabrane u Hrvatskoj nosi dvostruki signal. Epidemiološki — ako Zagreb dozvoljava lovcima da se vraćaju u lovišta, to znači da procena rizika ide ka tome da populaciju divljih svinja treba drastično smanjivati. Ako se populacija smanjuje, manja je i šansa da virus pređe Dunav. Politički — pokazuje da se mere postepeno normalizuju, ali da nisu ukinute, već pametno raslojene po teritoriji i po kategorijama rizika.
Našim uzgajivačima svinja, posebno onima u Sremu i zapadnoj Bačkoj, ovo je prilika da se podsete koliko je biosigurnost važna. Dvorište bez dezobarijere, bez promene obuće, bez kontrole ulaza — to je prva linija koja puca kada virus dođe. A virus uvek dođe, pitanje je samo kada.
Kod nas se još uvek misli da je afrička svinjska kuga nešto što se dešava komšiji. To je najopasnija greška. — Nenad Budimović, sekretar Udruženja odgajivača svinja Vojvodine
Lovci, svinjari i jezik koji još nismo naučili
Ono što hrvatska odluka zapravo otvara širom jeste pitanje odnosa između dva velika sveta — lovaca i svinjogojaca. U zemljama gde je kuga uzela maha, od Rumunije do Bugarske i delova Nemačke, ta dva sveta morala su da nauče da razgovaraju. Gde taj razgovor izostane, gubitke plaća proizvođač. Kod nas taj razgovor još nije ni počeo ozbiljno.
Srbija ima nešto manje od trista hiljada registrovanih lovaca i gotovo milion domaćinstava koja drže svinje. To je sudar dva velika sveta na relativno malom prostoru. Ako biosigurnost ne postane zajednički jezik, naredbe iz Zagreba — ma koliko pametne — biće samo tuđi dokument u fioci nekog inspektora.
Ovo nije pitanje koje može da čeka. Svaka sezona lova je nova sezona rizika. Svaki lovac koji u nedelju ujutro uđe u šumu, a u ponedeljak u obor, potencijalni je prenosilac. Rešenje nije zabrana — zabrana je tu gde je neizbežna. Rešenje je obrazovanje, oprema, infrastruktura. Dezobarijere na ulazu u dvorište. Čista obuća. Svest da svinja u oboru vredi više od trofeja na zidu.
Lovac i svinjar ne smeju da budu neprijatelji. Moraju da budu saveznici, jer im je zajednički neprijatelj — kuga. — stav lovačkih udruženja u zemljama koje su prošle kroz epizootiju
Šta Vojvodina mora da uradi dok gleda preko plotova
Hrvatska je napravila korak unazad od stroge zabrane, ali pametno unazad — ka preciznijim pravilima. Pet županija drži ključeve, velike farme stoje pod staklenim zvonom, biosigurnosne mere su obavezne. Nama preostaje da gledamo, da učimo i da ne čekamo da nas kuga podseti šta znači kad preventivu shvatimo ozbiljno tek onda kada bude kasno. Jer jedno je sigurno — Dunav neće zaustaviti virus. Zaustaviće ga samo onaj ko na svom pragu postavi dezobarijeru, promeni cipele i shvati da lov i svinjarstvo mogu da opstanu zajedno samo ako se međusobno poštuju. Ko to ne shvati dok još ima vremena, shvatiće kad mu obor bude prazan.
Izvor: Agro TV, 25. septembar 2026.
💬 0 komentara