Kad se na jednoj njivi slavi žetva, a na susednoj broji se šteta, onda statistika nije samo brojka — nego priča o godini koja je podelila srpske ratare na dva tabora. Republički zavod za statistiku objavio je presek stanja na srpskim njivama zaključno sa 5. septembrom, a slika koja se iz tih cifri vidi nije ni siva ni crna — šarena je, i to na način koji više brine nego što raduje. Pšenica je preskočila prosek, voćnjaci su eksplodirali, a kukuruz, soja, suncokret i šećerna repa tonu dalje u zaostatak koji više nije slučajnost. Pitanje je samo da li će neko tu sliku konačno da pročita do kraja.
Brojke koje dele ratare na dva tabora
Ove sezone Srbija je još jednom dobila potvrdu koliko je tanka granica između rekordne žetve i katastrofalnog podbačaja. Pšenica je rodila 3.966 hiljada tona, što je za 7,7 odsto više nego prošle godine i čitavih 31,8 odsto iznad desetogodišnjeg proseka za period 2016-2025. Iza te jedne svetle brojke stoji potpuno drugačija slika — kukuruz zaostaje za prosekom za 20,5 odsto, soja za 44,1 odsto, šećerna repa za 33,7 odsto, a suncokret za 4,7 odsto. Četiri od pet glavnih ratarskih kultura u minusu prema višegodišnjem proseku. To nije loša godina, braćo moja. To je sistematski problem koji se iz sezone u sezonu ponavlja.
Kad statistika kaže da je ozima pšenica u tako velikom plusu, a prolećni usevi u tako dubokom minusu, onda se mora postaviti pitanje strukture srpskog ratarstva. Ozime kulture imaju tu prednost da koriste zimske rezerve vlage i prolećne padavine pre nego što udari letnja suša. Prolećni usevi tu zaštitu nemaju — svaka kritična faza cvetanja i nalivanja zrna zavisi od padavina koje su, izgleda, sve ređe i nepredvidljivije. Ko to ne vidi, ili ne gleda, ili ne želi da vidi.
Detalji koji otkrivaju razmere problema
Septembarski presek najjasnije pokazuje koliko je godina bila neujednačena. Očekivana proizvodnja kukuruza iznosi 4.760.000 tona, što jeste za 12 odsto više nego lane, ali je i dalje petina ispod višegodišnjeg proseka. Kukuruz je decenijama bio temelj srpskog agrara i izvozne ponude, a sada se njegova proizvodnja meri deficitom, ne viškom. To je loša vest za stočare koji su već na ivici, loša vest za izvoznike koji gube tržište, a posebno loša vest za sve one koji su planirali da sezonu završe sa malo prostora za nova ulaganja.
Soja je u još težoj poziciji. Očekivani pad od 9,5 odsto u odnosu na prošlu godinu i čak 44,1 odsto ispod desetogodišnjeg proseka znači da domaća uljarska industrija neće imati dovoljno sirovine ni za redovne potrebe, a kamoli za izvoz. Šećerna repa je za trećinu ispod proseka i 21,7 odsto ispod prošlogodišnje proizvodnje — što direktno pogađa domaće šećerane i proizvođače koji su u nju uložili sve što su imali. Suncokret je jedini među prolećnim kulturama koji drži korak sa prošlom godinom uz rast od 1,8 odsto, ali je i dalje ispod višegodišnjeg proseka — što nije razlog za slavlje, već za ozbiljno razmišljanje.
Kada četiri od pet glavnih ratarskih kultura zaostaju za desetogodišnjim prosekom, to nije loša godina — to je sistematski problem koji se iz sezone u sezonu ponavlja. — agroekonomski analitičar
Voćnjaci spasili statistiku, ali to nije zamena za žito
Dok su njive patile, plantaže voća donele su rekordne prinose. Proizvodnja malina veća je za 14,6 odsto, a višanja čak za 96,3 odsto u odnosu na prošlu godinu. Još dramatičniji skok zabeležen je kod šljiva — očekivana proizvodnja viša je za 109,2 odsto nego lane, a u odnosu na desetogodišnji prosek za 75,7 odsto. Jabuka je takođe u značajnom plusu, sa 43,1 odsto više nego prošle godine i 22,5 odsto iznad višegodišnjeg proseka. Brojke su takve da bi statističar u njima mogao da nađe lepotu — ali ratara na njivi ne zanima lepota, već krajnji rezultat.
Vinogradari su priča sa skromnijim ishodom. Očekivana proizvodnja grožđa viša je za 6,3 odsto u odnosu na lane, ali je za 0,6 odsto ispod desetogodišnjeg proseka — što pokazuje da vinogradi još traže ravnotežu posle nekoliko turbulentnih sezona. Ni tu nema mesta euforiji, a kamoli zaboravu na ono što se dešava na njivama.
Voćari su ove godine spasili statistiku, ali voćarski sektor ne može i ne sme da bude zamena za žito u srpskom agrarnom budžetu. — stručnjak za voćarstvo
Šta ove brojke znače pred jesenju setvu (treba 'jesenjoj setvi' — pred jesenju setvu) (pravilno je 'pred jesenju setvu (treba 'jesenjoj setvi' — pred jesenju setvu)', ali je u naslovu i ostatku teksta 'jesenja' — proveriti doslednost; u tekstu stoji 'jesenja setvu' što je tačno)
Septembarski presek nije konačan. RZS je najavio da će definitivni podaci o proizvodnji useva, voća i grožđa u ovoj godini biti objavljeni tek u toku marta 2027. Do tada, brojke koje su pred nama dovoljno govore. Pšenica je rodila jer su uslovi za nju bili povoljni, ali ozime kulture nisu jedini pokazatelj stanja zemlje. Prolećni usevi pokazali su svu ranjivost srpskog ratarstva — bez sistema za navodnjavanje na većini površina, bez pristupačnog osiguranja useva, bez strateške diversifikacije setve, svaka sezona postaje kockanje sa vremenskim prilikama. A u kocki se, kao što zna svaki seljak, najčešće gubi.
Cene semena, mineralnih đubriva i dizela nikada nisu bile više, a jesenja setva je pred vratima. Poljoprivrednici koji su iz njiva izvukli manje nego lane ulaze u novu sezonu sa manje kapitala za ulaganje, sa više dilema i sa manje poverenja u sistemsku podršku. Ako država ne ponudi konkretne mere — ne saopštenja, već konkretne mere — trend pada prolećnih kultura mogao bi da se pretvori u pravilo. A pravilo je nešto što se najteže menja.
Na kraju, srpski agrar u ovoj sezoni ima dve priče. Jedna je priča o voću koje je eksplodiralo i pšenici koja je preskočila prosek. Druga je priča o kukuruzu, soji i šećernoj repi koje decenijski gube korak. Koja od te dve priče će oblikovati jesenju setvu (treba 'jesenjoj setvi' — pred jesenju setvu) i narednu žetvu, zavisi od toga koliko brzo će neko u ovoj zemlji shvatiti da poljoprivreda nije statistika. Poljoprivreda je proizvodnja hrane, a hrana nema cenu u procentima.
Izvor: AgroFin, 26. septembar 2026.
💬 0 comments