Sedamsto pedeset osam evra po hektaru — toliko je u jednoj godini poskupela kupovina oranice u Hrvatskoj. Nije to apstraktna brojka iz statističkog biltena kojom se bave analitičari u Zagrebu. To je konkretan, stvaran novac koji svako ko razmišlja da uđe u poljoprivredu, ko razmišlja da proširi posed ili da kupi prvu njivu, danas mora da izdvoji za zemlju. Državni zavod za statistiku Hrvatske objavio je podatke za prošlu godinu, a cifre izgledaju kao da je neko zaboravio da isključi tržište iz struje.
Prosečna cena kupljenih oranica u Hrvatskoj u 2025. dostigla je 6.723 evra po hektaru, što je 758 evra više nego 2024. Ali oranice su samo jedan deo priče. Prava drama odvija se na stranicama gde se beleže pašnjaci i livade — i tu rast nije skok, nego čist stampedo.
Pašnjaci i livade — tu se vidi pravi juriš
U istoj godini prosečna cena pašnjaka u Hrvatskoj skočila je za 2.859 evra i stigla do 6.893 evra po hektaru. Livade su u proseku koštale 4.280 evra po hektaru, što je za 1.198 evra više nego godinu ranije. Kad se ti procenti prevedu u običan jezik — pašnjaci su poskupeli za više od četrdeset procenata u jednoj jedinoj godini — onda postaje jasno da ovde ne govorimo o normalnom tržišnom kretanju. Govorimo o investicionom jurišu na zemlju, o kapitalu koji traži gde da se skloni od niskih kamata u evrozoni i koji je, izgleda, našao upravo oranice, pašnjake i livade.
Statistika obuhvata isključivo poljoprivredno zemljište koje se koristi u poljoprivredne svrhe, a cene su zasnovane na administrativnim izvorima Poreske uprave Ministarstva finansija. Iz obračuna su isključene vrednosti objekata na parcelama, kao i transferi zemljišta između članova porodice — što znači da pravo tržište, sa svim nasleđivanjima i preprodajama, verovatno vuče cifre još više nego što pokazuje statistika.
Tri Hrvatske, tri potpuno različita tržišta
Hrvatska se statistički deli na tri regije, a razlika u ceni zemlje između njih tolika je da podseća na poređenje dve različite države, a ne dve susedne županije.
U Jadranskoj Hrvatskoj — primorski pojas od Istre, preko Kvarnera, do Dalmacije — prosečna cena oranica prošle godine iznosila je 9.401 evro po hektaru. To je najskuplja kategorija zemljišta u celoj zemlji. Livade su u tom pojasu išle za 4.219 evra, a pašnjaci za 7.566 evra po hektaru. U odnosu na 2024. godinu, oranice su u toj regiji poskupele za 2.746 evra, pašnjaci za čak 3.232 evra, a livade za 1.410 evra po hektaru.
U Panonskoj Hrvatskoj — Slavonija, Baranja, srednja Posavina — oranice su u proseku koštale 7.073 evra, livade 3.232 evra, a pašnjaci 3.836 evra po hektaru. Rast u odnosu na godinu ranije: oranice 842 evra, livade 787, pašnjaci 888. Umerenije brojke, ali i dalje dvocifreno kad se prevedu u procente.
Severna Hrvatska — Međimurje, Podravina, Zagorje, šira okolina Zagreba — bila je najjeftinija po pitanju oranica (5.356 evra), ali zanimljivo je da su u toj regiji livade (5.113 evra) bile skuplje nego u Panonskoj. To govori da tržište tamo prepoznaje livade kao specifičnu kategoriju — verovatno za stočare, za ekološku proizvodnju, za one koji drže krave i ovce. Oranice su u Severnoj Hrvatskoj poskupele za 413 evra, livade za 1.106, a pašnjaci za 834 evra po hektaru.
Ovakav rast cena nije samo tržišni signal — to je poruka mladima da ulazak u poljoprivredu postaje luksuz koji sve manje ljudi može da priušti — ocena je koja se sve češće čuje u agrarnim krugovima u Hrvatskoj.
Šta brojevi znače onome ko razmišlja da kupi njivu
Razlika od 413 evra po hektaru u Severnoj do čak 3.232 evra po hektaru za pašnjake u Jadranskoj Hrvatskoj nije samo geografski kuriozitet. To je signal koji menja kalkulaciju svakog poljoprivrednika koji razmišlja o proširenju poseda — posebno onog koji hoće da kupi deset hektara pašnjaka za tov junadi ili stadu ovaca.
Prosečna stopa rasta cena poljoprivrednog zemljišta u Hrvatskoj, kada se saberu sve kategorije i regije, kreće se između deset i trideset procenata godišnje. To je znatno iznad inflacije i daleko iznad prosečnog rasta cena u evrozoni. Takav tempo ne prate prinosi. Pšenica, kukuruz, uljana repica — njihove cene na berzi ne rastu ni deseti deo te stope. To jasno govori da se zemlja u Hrvatskoj kupuje iz motiva koji nisu čisto poljoprivredni.
Kako stoji Srbija — i koliko nas deli od ovog talasa
Za srpskog čitaoca ove cifre su i bolne i poučne. Prosečna cena oranica u Srbiji, prema podacima Republičkog geodetskog zavoda i tržišnim procenama, kreće se u rasponu od tri do pet hiljada evra po hektaru u većini krajeva. Vojvodina je izuzetak — dobra njiva u atarima Subotice, Bačke ili Srema može doseći osam do deset hiljada evra za vrhunske parcele, a u nekim slučajevima i više.
To znači da prosečna hrvatska oranica od 6.723 evra po hektaru danas košta koliko i najbolja vojvođanska — s tom razlikom što u Hrvatskoj ta cena raste po stopi od preko deset procenata godišnje, dok je srpsko tržište zemljišta još uvek relativno mirnije.
Ono što zabrinjava jeste pravac kretanja. Ako se taj rast iz Hrvatske prenese na Srbiju — a kapital ne poznaje granice, pogotovo kada su kamatne stope na bankarske depozite niske — možemo očekivati da i kod nas pritisak na cene oranica raste. Posebno u pograničnim krajevima prema Mađarskoj i Hrvatskoj, gde strani kupci, kroz razne pravne konstrukcije, već kraduckaju parcele.
Kada zemlja postane investiciona klasa, a ne radno sredstvo, poljoprivrednik se pretvara u čuvara tuđeg kapitala, a ne u gazdu sopstvene proizvodnje — ocena je koja se sve češće čuje među evropskim agrarnim ekonomistima.
Zemlja kao investicija, ne više samo sredstvo za rad
Srpsko tržište poljoprivrednog zemljišta dugo je bilo zaštićeno — strancima je kupovina ograničena zakonom, a domaća tražnja bila je slaba zbog starenja stanovništva na selu i odlaska mladih. Ali upravo ta zaštita danas znači da srpski poljoprivrednik ima pristup zemlji po cenama koje su, za evropske standarde, još uvek bagatelne.
To je i prednost i zamka. Prednost je što neko ko danas hoće da kupi njivu u Bačkoj ili Tamnavi to još uvek može da uradi sa manje novca nego što bi morao u Slavoniji. Zamka je u tome što zemlja koja je "jeftina" često ostaje jeftina jer nema dovoljno ljudi koji hoće da je obrađuju — ne zato što je lošeg kvaliteta.
Hrvatski podaci to jasno ilustruju. Ako hrvatski poljoprivrednik danas plaća 9.401 evro za hektar oranice u Dalmatinskoj zagori, a njegov proizvod — pšenica, kukuruz, uljana repica — na berzi vredi možda dve do tri hiljade evra po hektaru u dobrom rodu, onda se ta matematika ne može zatvoriti bez ozbiljnih subvencija ili bez rente koja nije iz poljoprivrede. A ta renta je — zemlja kao imovina.
Prozor koji se polako zatvara
Ono što hrvatski slučaj najjasnije pokazuje jeste da je poljoprivredno zemljište u Evropi već odavno prestalo da bude samo sredstvo za proizvodnju hrane. Postalo je imovinska klasa, kao stanovi u Beogradu, kao zlato, kao državne obveznice. Ko ima zemlju — ima osiguranje. Ko nema — plaća rentu neko drugom.
Za Srbiju to znači da prozor koji trenutno imamo — jeftinu zemlju, slabu domaću tražnju, zakonsku zaštitu od stranaca — neće zauvek biti otvoren. Mladim poljoprivrednicima koji danas razmišljaju da kupe prvu njivu ovo je poslednji voz. Za nekoliko godina, ako trend iz Hrvatske stigne do nas, ista parcela u ataru nekog sela u Šumadiji ili Podunavlju mogla bi da košta dvostruko, pa i trostruko više nego sada.
Setite se — pre samo sedam godina oranica u Panonskoj Hrvatskoj koštala je manje od četiri hiljade evra po hektaru. Danas je 7.073. Skoro duplo. Kod nas se taj ciklus još nije zahuktao, ali uslovi su slični: stare zemljoradničke porodice izumiru, mladi odlaze u gradove, a ono malo novih poljoprivrednika koji ostaju imaju sve manje zemlje na raspolaganju.
Hrvatska statistika, dakle, nije samo vest o komšijama. To je ogledalo u kome se Srbija može videti onakva kakva će biti za pet do deset godina, ako se ništa ne promeni — u agrarnoj politici, u poreskom tretmanu zemlje, u programima za mlade poljoprivrednike, u zaštiti domaćeg tržišta od prekupaca. Ko danas ima zemlju — ima budućnost. Ko je nema — moraće da je iznajmljuje od onih koji su je kupili na vreme.
Izvor: Agro TV, 27. septembar 2026.
💬 0 comments