Kombajni su ove jeseni ušli u njive pošumljenog Banata i izašli prazniji nego što je iko očekivao. U ataru se čuje samo zvečanje metala i pitanje bez odgovora: koliko još može ovako? Republički zavod za statistiku objavio je preliminarne podatke o žetvi 2026. i brojke su takve da bi svaki iole ozbiljan agrarni čovek morao da sedne i razmisli. Kukuruz je pao ispod pet tona po hektaru, soja je najslabija u skoro dve decenije, a šećerna repa je zabeležila najgori rod još od sušne 2007. godine. Ovo nije loša sezona. Ovo je treća takva za redom — i upravo tu prestaje svaka priča o "lošoj godini" i počinje priča o sistemu koji je zakazao.
Kad suša prestane da bude izuzetak
Najgore od svega nije sama 2026. Najgore je to što je ona samo nastavak onoga što su 2024. i 2025. najavile. Institut za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu, u analizi koju je za portal Klima 101 obradila dr Ana Vuković Vimić sa Poljoprivrednog fakulteta, potvrđuje ono što seljaci znaju bez naučnih radova: iza nas je treće uzastopno ekstremno sušno leto.
Kada se saberu tri ovakve sezone, slika postaje dramatična. Prosečan prinos soje u periodu 2024–2026. niži je za čitavih 40 procenata u odnosu na prethodni petogodišnji prosek koji pokriva 2019–2023. Kukuruz je u istom periodu izgubio 26 procenata roda, suncokret 15, a šećerna repa 11 procenata. U agraru se uvek gleda petogodišnji prosek jer on najbolje pokazuje pravu sliku — a ta slika danas vrišti.
Brojke koje peku dlan
Hajde da stanemo na sekund i da ove procente prevedemo na tone po hektaru, jer tu se vidi pravo lice katastrofe. Kukuruz je 2026. rod jedva 5,1 tonu po hektaru, a u normalnim godinama srpsko polje daje iznad sedam tona. Soja je stala na jednoj toni i po, dok je višegodišnji prosek oko dve i po. Suncokret je podbacio na 2,4 tone, a šećerna repa na 43,6 tona po hektaru — poslednji put ovako loše bilo je pre devetnaest godina.
Tu priča ne staje. Srbija zaostaje za prosekom Evropske unije toliko da bi svaki ozbiljan agrarni analitičar trebalo da se zabrine. Kukuruz je niži za 23 procenta od evropskog proseka, suncokret za 25, soja za 35, a šećerna repa za čitavih 40 procenata.
Preliminarni podaci pokazuju da je prosečan rod u Srbiji za 2026. drastično ispod proseka Evropske unije: prinos kukuruza niži je za 23%, suncokreta za 25%, soje za 35%, dok kod šećerne repe zaostatak iznosi čak 40% — dr Ana Vuković Vimić, Poljoprivredni fakultet u Beogradu
Razlika nije samo u klimi. Suša je ovog leta harala čitavom Evropom — od marta su je pratile službe Kopernikus i inicijativa World Weather Attribution — ali su naši proizvođači prošli znatno gore. Razlog je jasan i bolan: država im nije dala ni logistiku, ni tehnologiju, ni sisteme za prilagođavanje klimatskim šokovima.
Dve Srbije u istoj njivi
Unutar Srbije razlike su još drastičnije. U severnom Banatu prinos kukuruza po svemu sudeći pao je ispod jedne tone po hektaru — svega dvadeset procenata nacionalnog proseka. U Sremu, oko Rume i Iriga, prinosi su oko pedeset procenata nacionalne vrednosti. Znači, na istom seljaku koji gleda nebo iz Bačke ili Banata, u istoj državi, sa istim semenom i sličnim ulaganjima, razlika u rodu je katastrofalna.
Ovo je važno jer pokazuje da suša nije demokratična. Ona ne pogađa sve isto. Pogađa one koji nemaju navodnjavanje, koji nemaju pristup savremenoj agrotehnici, koji se drže starih sorti i starih metoda. A takvih je u Srbiji, nažalost, većina.
Tri suše u jednoj sezoni
Stručnjaci sušu ne posmatraju samo kao nedostatak kiše i visoke temperature. Ona je mnogo širi poremećaj. Ove godine u Srbiji su se istovremeno manifestovala tri tipa suše: meteorološka, sa deficitom padavina, hidrološka, sa spuštanjem vodostaja Dunava i podzemnih voda, i poljoprivredna, sa ispucalom zemljom i niskim prinosima. Avgust 2026. bio je drugi najsušniji u istoriji merenja kod nas.
Avgust je bio kulminacija — najsušniji drugi mesec leta od kada se mere podaci. Suša se prostorno pomerala tokom sezone, ali je njen intenzitet bio izuzetno visok baš u najkritičnijim fazama razvoja useva — dr Ana Vuković Vimić, Poljoprivredni fakultet u Beogradu
Posebno zabrinjava to što je suša trajala dugo, što se kretala po regionu i što su je pojačavale ekstremno visoke temperature. To znači da klasične poljoprivredne strategije — setva u optimalnom roku, standardna zaštita, prosečno đubrenje — više ne daju iste rezultate. A država ništa nije promenila u agrarnoj politici da bi to kompenzovala.
Šta sve ovo znači za seljaka u kombajnu
E sad, da siđemo sa makroekonomskog nivoa na čoveka koji je ove jeseni ušao u kombajn. Koliko to košta jednog proizvođača? Soja koja je donela tonu i po po hektaru umesto dve i po znači gubitak od oko hiljadu kilograma po hektaru. Na srpskoj prosečnoj ceni soje, to je čist gubitak prihoda koji niko ne može da nadoknadi. Ako seljak obrađuje dvadeset hektara, a većina obrađuje i više, gubitak je u desetinama hiljada evra.
Kukuruz je još gori. Svaka tona manje po hektaru znači da se jedva pokrivaju troškovi proizvodnje. Cena đubriva, semena, goriva — sve je otišlo gore poslednjih godina, a prinosi su išli dole. Jedina računica koja prolazi jeste ona sa mnogo sreće ili mnogo navodnjavanja. A sistema za navodnjavanje u Srbiji imamo koliko i snega u avgustu.
Država u rovu sa problemom
Ono što mene, kao urednika koji prati ovu priču godinama, najviše zabrinjava jeste inertnost sistema. Suša nije iznenađenje. Klimatski modeli su godinama unazad ukazivali da će podunavski region imati sve češće sušne sezone. Pa ipak, agrarni budžet se ne menja suštinski, sistemi za navodnjavanje se ne grade, prilagođavanje sortimenta se ne stimuliše dovoljno.
Soja je strateška kultura za Srbiju, jedan od najvažnijih izvoznih proizvoda. Pad od 40 procenata u tri godine nije samo agrarna katastrofa. To je ekonomska katastrofa za stočarstvo, za prehrambenu industriju, za bilans zemlje. A šećerna repa sa 40 procenata zaostatka za Evropom znači da će naše šećerane uskoro imati sve manje domaće sirovine i sve više uvoza.
Umesto zaključka — poziv na buđenje
Tri sušna leta nisu prirodna nepogoda. Ona su posledica klimatskih promena, ali i godina zanemarivanja poljoprivrede. Srbija ne može da promeni nebo, ali može da promeni ono što radi na zemlji. Dok se to ne desi, brojke će nastaviti da pričaju istu priču — priču o propuštenim šansama, izgubljenim prinosima i seljacima koji se pitaju ima li smisla posejati sledeću prolećnu setvu.
Ako 2027. bude četvrto sušno leto, ovaj tekst će zvučati još blago.
Izvor: AgroSmart, 30. septembar 2026.
💬 0 komentara