Kad u sredu popodne svratite do pumpe u centru grada, videćete istu cenu kao juče — i prekosutra. Dvadeset sedam dinara razlike između onoga što plaća prosečan vozač i onoga što plaća seljak sa registrovanim gazdinstvom nije sitnica. To je trideset dva dinara po litru koja drži jesenju setvu na nogama, koja odlučuje da li će se u Vojvodini preorati petsto jutara ili odložiti za proleće. Cena dizela za poljoprivrednike ostala je na 184 dinara po litru, komercijalni na 236, benzin na 207, a Vlada je još jednom produžila smanjenje akcize za 25 odsto — ovog puta do 11. oktobra. Za Beograd je to rutinska objava. Za atar je to matematika koja se računa svaki dan do kraja sezone.
Zašto je cena dizela u Srbiji uvek poljoprivredna tema
U Srbiji se svaka treća njiva tretira kao radno mesto na četiri točka. Više od stotinu hiljada registrovanih gazdinstava svake sezone troši gorivo kao krv u organizmu — bez dizela nema traktora koji vuče plug, nema kombajna koji žanje pšenicu, nema cisterne koja odvozi mleko sa salaša, nema kamiona koji noću vozi papriku iz leskovačkog kraja do beogradskih veletržnica. Svaka promena cene goriva automatski se prevodi u promenu cene svake tone kukuruza, svakog litra mleka, svakog kilograma paradajza koji sutra ujutru stiže na tezgu.
Zato se u agrarnoj Srbiji ove odluke čekaju pažljivije nego berzanski izveštaj. Odluka Vlade o smanjenju akciza na derivate nafte za četvrtinu, koja je sada na snazi do 11. oktobra, jeste upravo onaj mehanizam koji drži razliku između 184 i 236 dinara. Bez te uredbe, plavi dizel za registrovana gazdinstva ne bi bio 184, nego bi se opasno približio cifri od dvesta dinara po litru. To nije mala stvar — svaka treća litra koju ratar sipa u traktor ne bi postojala kao trošak da država nije odlučila da je umanji.
Koliko košta sezona od sto jutara
Brojke su najbolji deo priče koji se ne prepričava dovoljno. Ratarsko gazdinstvo sa stotinu hektara pod kukuruzom potroši u sezoni oko tri hiljade litara dizela — za oranje, tanjiranje, setvu, zaštitu, žetvu i transport do sušare ili otkupljivača. Pomnoženo sa 184 dinara, to je 552 hiljade dinara samo za gorivo, bez ulja, bez filtera, bez remonta traktora i prikolice. Po trenutnom kursu, blizu pet i po hiljada evra. Toliko košta da se zemlja uopšte pripremi da rodi.
Povrtari imaju drugačiju računicu, ali ništa lakšu. Njihov kombi ne ide na plavi dizel — oni pune po 236 dinara na regularnoj pumpi, voze robu na kvantaš, nose papriku i paradajz do pijace, vraćaju se prazni. Svaki kilometar je udvostručen trošak u odnosu na ono što bi platili sa akciznim umanjenjem.
"Kad mi neko kaže da je cena stabilna, ja pitam stabilna za koga. Za nekog ko vikendom ode do marketa, 207 dinara za benzin nije priča. A meni svaki litar na traktoru, kad pređem petsto jutara jeseni, znači ozbiljnu stavku u knjizi troškova." — Milan Jovanović, proizvođač kukuruza iz Stare Pazove
Akciza kao političko gašenje požara
Vlada je produžila smanjenje akcize na derivate nafte za 25 odsto do 11. oktobra. To je nastavak prakse koja traje mesecima, iz uredbe u uredbu, iz produženja u produženje. Niko u Nemanjinoj ne govori o tome šta će se desiti posle tog datuma — da li će se akciza vratiti na punu stopu, da li će se produžiti za još mesec dana, da li će se trajno smanjiti. Poljoprivrednici koji planiraju nabavku goriva za zimsku pripremu zemljišta nemaju u šta da se oslone osim na sopstvenu procenu da država neće dozvoliti da cena eksplodira pred izbore ili pred žetvu.
Ovo je, blago rečeno, nepodnošljiva neizvesnost. Akciza čini znatan deo krajnje cene goriva, pa bez ove mere poljoprivredni dizel ne bi ni bio 184. U prevodu — država svakog meseca donosi odluku da ne naplati punu cenu, i ta odluka visi o koncu jednog datuma. To nije poljoprivredna politika, to je politika odlaganja.
"Država je u pravu što reže akcize, to niko ne osporava. Ali problem je što mi ne znamo pravila igre. Danas važi do 11. oktobra, pa ćemo videti. To nije dugoročna politika, to je gašenje požara u toku." — Dragan Stanković, predsednik Udruženja poljoprivrednika Mačvanskog okruga
Šta znači "stabilnost" kad ti prihod ne miruje
Vesti da se cene nisu menjale jesu, u suštini, vesti o stabilnosti. Ali u srpskom agraru postoji nešto što bih nazvao relativnom stagnacijom — situacija u kojoj prihod stoji, a troškovi ne. Đubrivo je iz sezone u sezonu sve skuplje, seme kukuruze i pšenice prati svetske berze, zakup državne zemlje raste, radna snaga je sve teže dostupna i sve skuplja. Cena dizela je jedina koja je stala — i to na 184 dinara, što je i dalje pedeset dinara više nego pre dve godine, kad se pominjala magična cifra od 130.
U međuvremenu, pšenica na Produktnoj berzi ima svoje uspone i padove, mleko se jedva drži iznad cene koštanja u većini krajeva, malina je prošle sezone bila razočaranje, a povrće na kvantašu varira iz dana u dan. Za male proizvođače povrća u Vojvodini i centralnoj Srbiji, ovo je sezona kada se vozi roba na pijacu, pune plastenici, priprema zemlja za narednu godinu. Svaki litar koji ide u cisterne za navodnjavanje, agregate, traktore za oranje — svaki taj litar je 184 dinara. Za nekog ko ima dva hektara pod paprikom i plastenik, takva računica ume na kraju sezone da prevagne između crvenog i crnog salda.
Stati, ali ne mirovati
Produženje akcize do 11. oktobra znači da ćemo za nepuna dva meseca opet čitati istu ovakvu vest. Ili ćemo čitati vest da je dizel poskupeo. Treća opcija — da se nešto suštinski menja u agrarnoj politici, da se akciza zauvek smanji ili da se uvede trajni model subvencije za gorivo — ne postoji u vidokrugu.
Dok Vlada produžava akcize iz sedmice u sedmicu, a mediji objavljuju da "nema promena", u ataru se i dalje ore, seje, prevozi, računa. I sipa se dizel. Po 184 dinara. Isti broj koji je bio pre mesec dana, koji će biti i za mesec dana, sve dok neko u Beogradu ne odluči drugačije. Do tada — stabilnost je samo lepše ime za neizvesnost u kojoj seljak i dalje plaća najskuplji input u proizvodnji, bez ikakve garancije da će ga i naredne sezone plaćati istu cifru.
Izvor: Biznis.rs, 2. oktobra 2026.
💬 0 komentara