Prva sedmica oktobra na Produktnoj berzi u Novom Sadu donela je sliku kakvu domaći poljoprivrednici ne pamte često. Pšenica je poskupela, a ruke kupaca ostale su u džepovima. Ta dva podatka, jedan pored drugog, zvuče kao oksimoron — ali upravo tako izgleda kada ponuda pristiže sa svih strana, a tražnja jednostavno nestane. Hlebno zrno bilo je najzastupljenija roba na tržištu, sa 43% ukupnog prometa, a cena se kretala od 21,60 do 22,00 dinara po kilogramu bez PDV-a. Rast od tačno jednog procenta u odnosu na prethodnu sedmicu deluje skromno, ali iza te cifre stoji priča koja zaslužuje pažnju.
Oktobarska trka koja je stala na startu
Ovo je doba godine kada srpska polja više nisu puna, a silosi jesu. Žito se premešta, logistika se zakuva, izvoznici otvaraju kalkulacije za crnomorske luke, a mlinovi u zemlji i regionu popunjavaju zimske zalihe. U takvoj atmosferi svaka sitnica pomera tržište — nivo Dunava, kurs evra, vremenske prilike u Argentini, pa i to koliko je Rusija spustila cenu na poslednjem tenderu.
I tu nastaje čvor koji pokušavamo da razmršimo. Pšenica je nominalno rastuća roba, ali tražnja slabi iz sedmice u sedmicu. Ponuda pristiže sa više strana istovremeno — od proizvođača koji su skinuli rod, preko skladištara koji čiste zalihe pred jesenji ciklus, do onih kojima treba obrtni kapital za setvu koja je već počela na njivama. Kupci čekaju. I to "čekaju" je možda ključna reč čitave prve oktobarske sedmice.
Brojke koje otkrivaju nervozu
Hlebno zrno trgovalo se u rasponu od 21,60 do 22,00 din/kg bez PDV-a, sa ponderisanom prosečnom cenom od 21,87 din/kg. Sa porezom, to je 24,05 dinara za svaki kilogram. Rast od jednog procenta u svetu gde se cena brašna meri i do tri dinare svakako ima težinu, ali bez kupca koji stoji iza te cifre — ona ostaje samo broj na tabli.
Pšenica sa 15% proteina imala je zasebnu priču. Za promptnu isporuku prometovana je po 24,00 din/kg bez PDV-a, a za preuzimanje do 31. decembra 2026. godine po 24,00 do 24,50 din/kg. Dva do tri dinara iznad standardne pšenice — premija za kvalitet koja mlinare tera da razmišljaju unapred, a one koji su sejali sorte sa boljim proteinskim sadržajem drži iznad nule.
Kukuruz je, za razliku od pšenice, otišao u drugom smeru. Ponuda je bila veća, formirana na višim cenama i na paritetima koji kupcima jednostavno nisu odgovarali. Berzanski ugovori zaključivani su od 21,50 do 22,00 din/kg, sa ponderom od 21,59 din/kg bez PDV-a, odnosno 23,75 sa porezom. Statistički, kukuruz je poskupeo za 0,42%, ali trend je silazan. I to je ono što treba zapamtiti.
Kad su u pitanju logistički pariteti, razlika u ceni kukuruza istog kvaliteta iznosila je do 0,70 din/kg — samo zato koliko je roba daleko od kupca. U prevodu, čist trošak prevoza koji jede maržu i proizvođaču i trgovcu, a nudi nula koristi.
Kad roba nema kupca na domaćem terenu, prvo što se desi jeste da izvoznici uspore i čekaju. Ovo što vidimo na berzi nije krah, ali jeste jasno upozorenje da tržište nema pravac. — iz berzanskog preseka Produktne berze
Soja je potpuno stala. Ponuđači su nudili zrno od 62,00 do 63,50 din/kg bez PDV-a, a kupci su držali ruku na 61,00 do 62,00. Ta razlika od dinara-dva bila je dovoljna da se ne zaključi nijedan ugovor. Roba stoji, novac stoji, a proizvođači gledaju u grafikone i pitaju se dokle tako.
Stočni ječam, za razliku od soje, imao je sasvim drugačiji puls. Povećana tražnja i smanjena ponuda gurnuli su cenu za 1,09% naviše. Trgovalo se od 20,20 do 20,30 din/kg bez PDV-a, sa ponderom od 20,22, odnosno 22,24 sa porezom. Stočari, očigledno, pune zimske rezerve dok su još povoljni uslovi — a to govori da je stočni fond u zemlji i dalje živ, uprkos svim pričama o padu.
Đubrivo pred setvu — tihi pritisak na jesenji budžet
Među spot poslovima pojavilo se i NPK 6:24:12 po 60,53 din/kg u džambo vrećama, ili 61,70 din/kg za manje pakovanje od 25 kilograma. U evrima, to je 525, odnosno 515 evra po toni. Uljana repica stajala je 55,83 din/kg, tačno 475 evra po toni bez PDV-a. Ove cifre nisu spektakularne, ali dolaze u trenutku kada proizvođači otvaraju jesenje kalkulacije i svaka stavka u troškovniku boli.
Šta sve ovo znači za proizvođača na terenu
Slika sa novosadskog ringa nije katastrofa — ali jeste zvono za uzbunu koje ne treba ignorisati. Pšenica drži nominalni rast, ali iza te cifre stoji prazan hol. Kukuruz tone. Soja ne može da nađe kupca ni za dinar razlike. Jedino ječam diše normalno, i to zahvaljujući stočarima koji su, izgleda, jedini segment domaćeg agrara koji još uvek planira unapred.
Domaći mlinovi su u klackalici — kvalitetna pšenica sa 15% proteina drži premiju, ali standardno hlebno zrno ostaje u magacinima jer kupci veruju da će cena uskoro pasti. Izvoznici su u defanzivi, jer crnomorska konkurencija ne spava. A proizvođač na njivi, koji je upravo završio žetvu i razmišlja o jesenjoj setvi, ostaje sa sve skupljim đubrivom i sve nesigurnijim tržištem.
Zaključak koji ostaje
Ovo nije trenutak za paniku, ali jeste trenutak za trezvenu kalkulaciju. Berza je jasno rekla ono što seljak ionako zna — roba ima, kupaca nema, a cena se drži na tankoj nadi da će se neko pojaviti. Dok se ne pojavi, pšenica će stajati u silosima, a proizvođači će brojati ne samo procente već i dane do trenutka kada će morati da donesu teške odluke. A te odluke, u poljoprivredi, znaju da bole dugo posle žetve.
Izvor: Agromedia, 2. oktobar 2026.
💬 0 comments