Ratar iz Bačke koji je prošle godine imao soju na pedeset hektara, ove godine je ne seje. Nije prestao da radi zemlju — seo je kukuruz i suncokret. To nije priča o jednom čoveku, to je slika cele Srbije. Podaci ove jeseni pokazuju nešto što u normalnoj zemlji izaziva vanredno stanje u poljoprivredi: sa sto pedeset hiljada hektara pali smo na sedamdeset hiljada. Pedeset tri procenata površina — odbačeno u jednoj proizvodnoj godini.
Kako smo propustili da primetimo raspad
Srbija je nekada bila regionalni igrač u soji. Sezona 2020/21. donela je oko sedamsto trideset dve hiljade tona — danas taj broj zvuči kao iz neke druge države. Od tada kriva ide nadole, sa kratkim usponom 2022. godine kada su se površine još širile, a onda je usledio preokret koji niko nije zaustavio ni objasnio.
Donau Soja, organizacija koja okuplja preko tristo četrdeset članova iz trideset četiri zemlje i promoviše evropsku soju bez GMO, predstavila je ove brojke na vebinaru „Soybean Harvest in Europe for 2026", održanom dvadeset osmog oktobra. Nije samo Srbija na udaru — cela Evropa ulazi u sezonu 2026/27. sa znatno manje domaće sirovine. Ali ono što se dešava kod nas nema analogiju u regionu. Pad od pedeset tri procenata površina u jednoj godini nije korekcija. To je raspad proizvodne baze.
Suša koja je spržila i nadu
Mirjana Lalošević, agro-menadžerka Donau Soja za Srbiju, na vebinaru je predstavila meteorološke podatke sistema FieldClimate za područje Novog Sada. Ti podaci pogađaju tamo gde najviše boli — u matematiku prinosa. U julu 2026. godine palo je četrnaest milimetara kiše. Desetogodišnji prosek za taj mesec je četrdeset devet milimetara. Ali avgust je ono što soju pretvara u uspomenu: dva milimetra padavina naspram proseka od trideset tri.
Temperatura u avgustu dostigla je prosečno dvadeset šest i jedan stepen, naspram desetogodišnjeg proseka od dvadeset tri i devet. Soja u fazi cvetanja, formiranja mahuna i nalivanja zrna ne trpi takve uslove. Nedostatak vode u tim fazama znači manje mahuna, slabije nalivanje, gubitak prinosa. I to je tačno ono što se desilo na terenu.
Klimatski ekstremi su postali jedan od glavnih faktora koji utiču na odluke proizvođača o setvi ove kulture. Sve neizvesniji proizvodni rezultati obeshrabruju proizvođače. — iz prezentacije Donau Soja
Rastući klimatski rizici nisu samo problem jedne sezone. Oni postaju strukturni faktor koji menja ponašanje proizvođača. Ratar koji jedne godine izgubi deo prinosa zbog suše, sledeće godine razmišlja o kukuruzu ili suncokretu. Dve godine zaredom — i soja nestaje sa njive. To je tačno onaj mehanizam koji sada vidimo u brojkama.
Procene Donau Soja su jasne: u 2025. godini soja je gajena na sto pedeset hiljada hektara, a u 2026. na sedamdeset hiljada. Očekivana proizvodnja pala je sa sto osamdeset hiljada tona na oko sto deset hiljada — pad od trideset devet procenata. Pritom treba imati na umu da su i sto osamdeset hiljada tona već bili skromni rezultat u poređenju sa onim što je Srbija nekada proizvodila. Sedamsto trideset dve hiljade tona 2020. godine danas deluje kao iz priče o nekoj bogatijoj poljoprivrednoj zemlji.
Analizu evropskog tržišta na vebinaru predstavio je Bertalan Krupa, analitičar tržišta soje u Donau Soja, dok je o stanju u Ukrajini govorio Volodimir Pugačov, izvršni direktor Donau Soja za istočnu Evropu. Pad proizvodnje prati gotovo sve značajnije evropske proizvođače, a manja ponuda soje bez GMO, rast troškova i poremećaji u transportu podstiču rast cena na globalnom nivou.
Za srpskog proizvođača koji još uvek drži soju, to bi trebalo da bude dobra vest — manje robe znači viša cena. Ali problem je u tome što je i njegove robe toliko malo da tržište postaje fragmentisano, a prerađivači sve više traže sirovinu van granica.
Od izvoznika do uvoznika za pet godina
Prerađivačka industrija soje u Srbiji ima kapacitet od oko petsto hiljada tona godišnje. Šest velikih prerađivača, brojni manji pogoni i proizvođači stočne hrane čine taj sistem. Ako domaća proizvodnja pada na sto deset hiljada tona, matematika je nemilosrdna — preostalih trista devedeset hiljada tona mora da dođe otkud.
Podaci Donau Soja pokazuju da je Srbija u sezoni 2024/25. uvezla približno trista četrnaest hiljada tona soje, dok je domaća proizvodnja iznosila oko sto osamdeset hiljada tona. Dakle, već tada smo uvozili skoro dvostruko više nego što smo proizveli. Za sezonu 2025/26. podaci o uvozu i izvozu još nisu bili dostupni u trenutku predstavljanja analize, ali s obzirom na pad površina, logika kaže da će uvozni balon samo rasti.
Nekada značajan proizvođač sa razvijenom prerađivačkom industrijom, Srbija se suočava sa sve manjom domaćom ponudom sirovine. — iz analize Donau Soja
Soja nije samo ratarska kultura. Njena prerada u ulje, sačmu i proteinske proizvode stvara dodatnu vrednost, zapošljavanje i razvoj prehrambene industrije. Kada domaća proizvodnja pada, ne gubi samo ratar — gubi ceo lanac. Prerađivač koji kupuje uvoznu soju plaća transport, carinu, kursne rizike i logističke nepogodnosti. Na kraju, taj trošak se pretače u cenu stočne hrane, ulja i proteinskih proizvoda koje kupuje svako domaćinstvo u Srbiji.
Šta ovo znači za srpsku poljoprivredu
Pad sa sedamsto trideset dve hiljade tona 2020. godine na sto deset hiljada tona 2026. godine nije trend — to je kolaps. I nije kolaps izazvan jednim faktorom. Klimatski ekstremi su okidač, ali je sistem koji ne nudi proizvođaču dovoljno sigurnosti — osiguranje, podršku, predvidljivost — ono što ovaj pad pretvara u strukturni problem. Poljoprivrednik ne bira kulturu na osnovu onoga što je nekada bilo. On bira na osnovu onoga što mu donosi novac ove godine, sa prihvatljivim rizikom. Soja u uslovima gde avgust donese dva milimetra kiše i dvadeset šest stepeni — nije prihvatljiv rizik. To je kocka. I poljoprivrednici to znaju.
Istovremeno, evropsko tržište beleži pad i u EU i u Ukrajini, što znači da uvozna soja neće biti jeftina. Manja ponuda bez GMO na globalnom nivou znači da će i cene rasti, a Srbija će taj rast platiti kroz uvoz. Umesto da bude deo rešenja, postajemo deo problema — zemlja koja ima prerađivačke kapacitete, a ne ima sirovinu.
Predstavnici Donau Soja na pitanje o očekivanim cenama soje u Srbiji rekli su da je teško dati preciznu prognozu. Ali su naglasili da smanjenje površina tokom prethodnih godina promenilo tržišnu poziciju Srbije. Drugim rečima — više nismo igrač koji određuje cenu. Mi smo kupac koji je prima.
Ovo je trenutak u kojem neko mora da kaže jasno: ili ćemo napraviti sistem koji štiti proizvođača soje od klimatskog rizika, ili ćemo gledati kako nam prerađivačka industrija jede uvoznu sirovinu po ceni koju ne kontrolišemo. Svaki hektar koji izgubimo ove godine neće se vratiti sledeće sam od sebe. A kad padneš sa sto pedeset hiljada na sedamdeset hiljada hektara, pitanje više nije da li si pao — pitanje je da li uopšte znaš kako da ustaneš.
Izvor: Agro News, 6. novembar 2026.
💬 0 komentara