Kada novinar u poljoprivredi vidi brojku od sto dvadeset osam miliona bilo čega uhvaćenog u klopne, prvi impuls je da piše o invaziji. Ali kada se te jedinke zovu potkornjaci, a klopne su feromonske i postavljene na vreme, ta brojka prestaje da bude vest o propasti — i postaje vest o sistemu koji radi. U Republici Srpskoj su ove godine uhvatili skoro dvostruko više potkornjaka nego lane, a šuma koja je ostala da stoji vredi skoro dvadeset miliona evra.
Šuma pod pritiskom koja ne popušta
Potkornjak nije nova pretnja. On je pratilac svake četinarske šume koja je pod stresom — bilo od suše, bilo od starosti, bilo od klimatskih ekstrema koji se ponavljaju iz godine u godinu. Problem je u tome što kada se populacija jednom pokrene, ne raste linearno. Raste eksponencijalno, i svaka propuštena godina znači množenje problema koje se kasnije ne može vratiti unazad.
U Republici Srpskoj taj trend je krenuo nizbrdo brzo i odlučno. U 2024. godini ulov je iznosio 24,7 miliona jedinki. Sledeće godine je skočio na 65,8 miliona. A u 2025. je stigao do 128 miliona. Rast je višestruki u roku od dve godine i ne traži posebno objašnjenje — klima radi u korist insekata, a šume su pod pritiskom koji ne popušta ni zimi ni leti.
Ono što jeste važno jeste da se ta brojka ne čita kao količina štete. Čita se kao količina sprečene štete. To je razlika između izveštaja koji plaši ljude i izveštaja koji objašnjava zašto je neko potrošio novac na feromonske klopne umesto da ga ostavi u fiski.
Računica koja nema premca u poljoprivredi
Pomoćnik ministra za šumarstvo Republike Srpske Radenko Laketić nije pokušao da ublaži ozbiljnost situacije. Naprotiv, stavio je fokus tamo gde pripada — na rezultat preventivnog delovanja, jer bez te računice brojka od 128 miliona ostaje apstraktan i zastrašujuć.
Tokom 2025. godine, pravovremenim aktivnostima sprečeno je dodatno sušenje oko 564.000 kubnih metara drvne zapremine. Vrednost te zaštićene šume procenjuje se na približno 39 miliona konvertibilnih maraka, odnosno skoro dvadeset miliona evra. Za nabavku feromonskih klopni i preparata ove godine izdvojeno je 370.051 KM, što je otprilike 189.000 evra.
Računica je brutalno prosta i istovremeno briljantna. Svaka uložena marka sprečila je štetu od oko devedeset maraka. Ko god se bavio poljoprivredom ili šumarstvom zna da takav odnos ulaganja i prinosa ne postoji ni u jednoj drugoj grani — ni u ratarskoj proizvodnji, ni u stočarstvu, ni u voćarstvu. Ako uložite hiljadu evra u đubrivo i dobijete devedeset hiljada evra prinosa, to je čudo. Ovde se to dešava svake godine i niko ne priča o tome.
Povećan ulov ne znači da je problem rešen. To znači da pritisak raste i da moramo da pojačamo odgovor — ne samo klopne, već i organizaciju, stručne kapacitete i kvalitet preparata. — Radenko Laketić, pomoćnik ministra za šumarstvo Republike Srpske
Laketić je eksplicitno poručio da od preduzeća „Šume Republike Srpske" očekuje dosledno sprovođenje mera predviđenih uputstvima radne grupe. Traži ojačane stručne kapacitete šumskih gazdinstava i obezbeđivanje kvalitetnih feromonskih preparata. Ovo nije birokratska formulacija koja se stavlja u izveštaj da bi bila. To je poruka da se sa rastom populacije štetočina ne može izaći istim tempom rada kao do juče.
Dve godine, 2,4 miliona maraka i cela priča
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske u 2024. i 2025. godini izdvojilo je ukupno oko 2,4 miliona KM za prioritetne mere zaštite i sanacije šuma. Od tog iznosa, približno 538.000 KM otišlo je na feromonske klopne i preparate za suzbijanje potkornjaka. Ostatak je raspoređen na izgradnju i sanaciju šumskih kamionskih puteva, unapređenje semensko-rasadničke proizvodnje i praćenje štetnih šumskih organizama.
Ova raspodela je važna jer govori da se šuma ne brani samo klopnama. Šumski putevi su logistička kičma svake zaštite — ako ne možeš da dođeš do žarišta kamionom, ne možeš ni da izneseš suva stabla koja su hranilište za sledeću generaciju potkornjaka. Rasadnička proizvodnja je investicija u obnovu koja se vraća kroz decenije. Praćenje štetnih organizama je rani sistem upozorenja bez kojeg sve ostalo kasni. Sve zajedno čini sistem, a ne puko gašenje požara.
Za čoveka na terenu — bilo šumara, bilo ratara — ova priča ima jednu jedinu poruku koja se ne sme zaboraviti. Preventiva je uvek jeftinija od sanacije, i to ne za deset posto ili dvadeset, već za faktor devedeset. U poljoprivredi to znamo odavno — tretman protiv korova pre nicanja košta deset puta manje od borbe sa zaraslim njivama. U šumarstvu je princip potpuno isti, samo su razmere veće i vremenski horizont duži.
Šta ovo znači za nas s ove strane Drine
Republika Srpska nije Srbija, ali šume ne prave razliku. Potkornjaci su isti, klima je ista, a pritisci na četinarske sastojine su identični s obe strane reke. U Srbiji se problem potkornjaka takođe prati i tretira, ali retko kad sa ovakvom transparentnošću u brojkama i odnosu uloženog prema sprečenom. Srpski šumari bi trebalo da pogledaju ovu računicu — jedna marka ulaganja sprečava devedeset maraka štete — i da je zalepe na vrata svake šumske uprave koja okleva sa nabavkom feromonskih klopni.
Razlika između šumara i ratara je u vremenskom horizontu povrata. Šumar može da čeka deceniju pre nego što mu se ulaganje vrati kroz drvnu masu, dok ratar meri rezultat već u jesen. Zato šumarska preventiva traži institucionalnu disciplinu koju individualni proizvođač može sam da nameće sebi na sopstvenoj njivi. Institucija nema sopstvenu njivu — ima budžet, proceduru i izbore. Zato je lakše ne potrošiti novac na klopne nego potrošiti i objasniti zašto.
Neophodni su kontinuirano praćenje brojnosti štetočina, brzo otkrivanje žarišta i dosledna primena preventivnih i sanitarnih mera. — Radenko Laketić, pomoćnik ministra za šumarstvo Republike Srpske
Druga lekcija tiče se kvaliteta preparata. Laketić posebno pominje „kvalitetne feromonske preparate" — što nije slučajna reč. Na tržištu postoji razlika između feromonskih klopni koje rade i onih koje formalno postoje. Jeftina klopnica koja ne privlači insekta nije ušteda — to je bačeni novac i izgubljena šuma. Isti princip važi i u poljoprivredi sa pesticidima: pravi proizvod u pravo vreme, ne bilo šta kad god. Ko je kupovao najjeftiniji fungicid kad je pepelnica već uhvatila vinograd, zna koliko ga je koštala ta ušteda.
Treća lekcija je možda najvažnija i najteža. Laketić kaže da povećan ulov ne znači da je problem rešen. To je rečenica koju bi svaki ratar i svaki šumar trebalo da nauči napamet. Kada ulov raste, to ne znači da pobeđujete — to znači da se neprijatelj množi brže nego što ga hvatate. Pobeda nije u broju uhvaćenih jedinki. Pobeda je u broju stabala koja su ostala da stoje.
Brojka od sto dvadeset osam miliona potkornjaka u klopnama nije razlog za paniku. Razlog za paniku bi bio da oni nisu u klopnama, već u stablima. Republika Srpska je pokazala da se šuma brani računicom, disciplinom i feromonima — ne redom po redu i molitvom. A dok god jedna uložena marka vraća devedeset, nema opravdanja da se ne uloži.
Izvor: Agro TV, 8. novembar 2026.
💬 0 komentara