Kada najveći igrač na tržištu počne da posrće, to nije samo vest iz daleke zemlje — to je signal koji treba pažljivo pročitati. Maroko, zemlja koju smo navikli da povezujemo sa bujnim voćnjacima i jeftinom radnom snagom koja hrani evropske police, zabeležila je 2024. godine najslabiji izvoz svežih jagoda u poslednjih deset godina. I to nije beznačajan pad — to je pad od skoro trideset odsto koji pogađa celu industriju.
Šta se dešava u severnoj Africi — i zašto nas to tiče
Podaci koje je objavio EastFruit pokazuju da je Maroko tokom prošle godine izvezao oko osamnaest hiljada tona svežih jagoda. To je približno dvadeset sedam odsto manje nego godinu dana ranije, i gotovo četvrtina manje od rekordnih količina koje su zabeležene 2022. godine. Za zemlju koja je godinama gradila reputaciju pouzdane izvoznice voća ka Evropskoj uniji, to je brojka koja budi pažnju.
Pad izvoza nije posledica jednog faktora — to je savršena oluja. Dugotrajna suša je prva na listi. Maroko već godinama pati od nestašice vode za navodnjavanje, a klimatske promene samo produbljuju taj problem. Proizvodni troškovi rastu, a vode je sve manje.
Kada ti nestane vode, a troškovi idu gore, jagoda je prva koja pada — jer je najosetljivija i najzahtevnija kultura u tom lancu. — analitičar poljoprivrednog tržišta, komentarišući EastFruit podatke
Ali ima tu još nešto, i to je deo priče koji bi svaki srpski proizvođač trebalo da prepozna kao svoj.
Borovnica i malina istiskuju jagodu
Marokanski proizvođači ne odustaju od poljoprivrede — oni menjaju kulturu. Površine pod jagodama se smanjuju, a umesto njih rastu zasadi borovnice i maline. Ove voćne vrste beleže snažan rast i proizvodnje i izvoza, jer donose veću ekonomsku isplativost i bolje podnose izazove koje donose klimatske promene. Jagoda je, jednostavno, prestala da bude najisplativija opcija.
Glavna izvozna tržišta za marokanske sveže jagode i dalje su Ujedinjeno Kraljevstvo, Španija i zemlje Evropske unije, ali su isporuke na većini tih tržišta bile manje nego ranijih godina. Britanci i Španci još uvek kupuju, ali kupuju manje — jer i Maroko ima manje da ponudi.
Ipak, priča nije crno-bela. Dok sveža jagoda pada, zamrznuta jagoda raste.
Maroko nije odustao od jagode — on je samo promenio način na koji je prodaje. Zamrznuti segment je gde sada vide budućnost, i to na potpuno novim tržištima. — izvor blizak EastFruit analizi
Maroko u segmentu zamrznutih jagoda beleži rekordne rezultate na tržištima Japana i Sjedinjenih Američkih Država. Umesto da se takmiči sa Španijom i Egiptom u svežem segmentu, gde su margine tanke i logistika nemilosrdna, marokanski proizvođači preusmeravaju se ka dodatoj vrednosti i udaljenijim tržištima koja plaćaju više.
Šta ovo znači za srpskog proizvođača
Sada, zašto vas ovo uopšte zanima? Vi ne izvozite jagode u London. Ali ono što se dešava u Maroku je udžbenik iz agrarne ekonomije — i mi u Srbiji prolazimo kroz sličan proces, samo u drugoj fazi.
Srpski proizvođači jagodastog voća već godinama lebde između jagode, maline i borovnice. Malina je dugo bila kraljica — dok nije prestala da donosi ono što je donosila. Jagoda je sve atraktivnija zbog kratke vegetacije i brzog povrata investicije, ali je i najveći rizik. Borovnica je moderna, ali zahteva ogroman početni kapital i strpljenje. Srpski proizvođač koji danas razmišlja o tome šta da posadi, pita se ista pitanja koja muče marokanskog: gde je voda, koliko košta rad, koja kultura preživljava klimu i ko plaća najviše.
Klima je tu ključna reč. Maroko gubi jagodu zbog suše. Srbija nije daleko od tog scenarija. Poslednje dve godine su pokazale da i naše proizvođače pogađa nedostatak vode u kritičnim momentima vegetacije. Jagoda bez vode u maju i junu ne daje prinos — to je matematika, ne mišljenje.
Restrukturiranje sektora nije znak slabosti — to je znak da neko pametno bira gde će staviti svoj novet u narednih deset godina. — Saša Sejo Petrović, glavni urednik mojegazdinstvo.rs
Još jedna lekcija iz marokanske priče: prelazak sa svežeg na zamrznuto. Srbija je tradicionalno jaka u malini, i naši proizvođači su decenijama ovisni o otkupljivačima koji zamrzavaju i izvoze. Ali jagoda? Tu smo još uvek u fazi prodaje na kiosk i na tržnicama, dok bismo trebali da razmišljamo o linijama za brzo zamrzavanje i izvozu na tržišta koja traže kvalitet, ne samo količinu. Japan i Amerika plaćaju — pitanje je da li mi imamo šta da im ponudimo u pakovanju koje vredi.
Stručnjaci ocenjuju da se marokanski sektor jagodastog voća nalazi u fazi restrukturiranja. Proizvođači ulažu u kulture koje donose veću ekonomsku isplativost i bolje odgovaraju klimatskim izazovima. To nije pad — to je transformacija. I to je ta razlika koju moramo da naučimo da prepoznamo.
Kuda ide ova priča
Marokanska jagoda pada, ali marokanska poljoprivreda raste — na drugom mestu, u drugom obliku, ka drugom kupcu. To je lekcija koju srpski agrar mora da usvoji pre nego što ga tržište prinudi na nju. Ko ne menja kulturu kad se uslovi promene, taj gubi. Ko ne menja način prodaje kad se margina stopi, taj ostaje bez nje. A ko čeka da mu neko drugi reši problem vode, taj nema ni jagodu, ni malinu, ni borovnicu.
Izvor: Agro TV, 12. jul 2026.
💬 0 comments