Negde daleko u Tihom okeanu, hiljadama kilometara od naših njiva, greje se voda koja bi mogla da odredi koliko ćemo platiti stočnu hranu sledeće godine. Zvuči neverovatno, ali ta veza postoji i stručnjaci je prate sa sve većom nervozom. Mogućnost razvoja snažnog, takozvanog „super El Ninja", ponovo je privukla pažnju meteorologa, ekonomista i učesnika na robnim berzama, jer iskustva iz prethodnih ciklusa pokazuju da ovakve promene redovno donose suše, poplave i poremećaje u proizvodnji hrane.
Šta je El Ninjo i zašto se svet sada trza
El Ninjo nije novost — to je prirodni klimatski fenomen koji nastaje usled zagrevanja površinskih voda centralnog i istočnog Tihog okeana. Postoji hiljadama godina, dolazi i odlazi u ciklusima, i sam po sebi nije posledica klimatskih promena. Problem je u nečem drugom. Danas se razvija u uslovima globalno viših temperatura, zbog čega njegovi efekti mogu biti izraženiji nego ranije.
Tokom prethodnih snažnih ciklusa pojedini delovi Australije i jugoistočne Azije bili su pogođeni dugotrajnim sušama, dok su delovi Severne i Južne Amerike beležile obilne padavine i poplave. Posledice takvih vremenskih ekstrema ne ostaju ograničene na lokalni nivo. One utiču na prinose, međunarodnu trgovinu i kretanje cena hrane širom planete.
Iako stručnjaci upozoravaju da je još rano za konačne procene intenziteta narednog ciklusa, sve više analiza ukazuje da bi novi El Ninjo mogao da predstavlja jedan od ključnih faktora koji će narednih godina uticati na globalna tržišta poljoprivrednih proizvoda. Pitanje koje se sada postavlja nije samo kakve će posledice imati po najveće svetske proizvođače hrane, već i da li bi se one mogle osetiti i u Srbiji.
Koji usevi su na udaru
Poljoprivreda je jedna od privrednih grana koja najbrže reaguje na promene vremenskih uslova. Kada suša ili ekstremne padavine pogode velike izvoznike hrane, posledice se vrlo brzo odraze na robne berze, a zatim i na cene koje plaćaju prerađivači, trgovci i potrošači. To nije teorijska pretpostavka — to se dešavalo svaki put kad je El Ninjo pokazao zube.
Posebno su osetljive kulture poput pirinča, kafe, kakaa, šećerne trske i palminog ulja, čija proizvodnja u velikoj meri zavisi od stabilnih padavina i umerenih temperatura. Ukoliko ekstremni vremenski uslovi pogode najveće proizvođače ovih kultura, poremećaji bi mogli da se preliju i na svetsko tržište hrane. I to ne samo na te kulture — lanac reakcija ide dalje, do žitarica, uljarica i stočne hrane.
Cene koje se formiraju u Brazilu, Australiji ili jugoistočnoj Aziji danas mogu imati posledice i po proizvođače u Srbiji. — ocena analitičara praćenih kroz izveštaje AgroSmarta
Pojedine ekonomske analize upozoravaju da bi snažan El Ninjo mogao ponovo da podstakne rast cena pojedinih poljoprivrednih proizvoda. Istovremeno, stručnjaci podsećaju da takvi scenariji nisu izvesni i da će njihov razvoj zavisiti od konkretnih vremenskih prilika, ostvarenih prinosa i stanja na svetskim tržištima. Drugim rečima, može se desiti, ali ne mora — a poljoprivrednici znaju koliko je ta razlika važna.
Svet je otporniji nego pre deset godina
Za razliku od prethodnih velikih El Ninja, globalna poljoprivreda danas raspolaže većim zalihama osnovnih žitarica. Mnoge zemlje su značajno investirale u navodnjavanje, preciznu poljoprivredu i razvoj sorti otpornijih na sušu. To ne znači da rizik ne postoji, ali znači da je sistem otporniji nego što je bio pre deset ili dvadeset godina.
To je dobra vest. Loša je što klimatske promene povećavaju neizvesnost, pa stručnjaci upozoravaju da nijedna zemlja više ne može da računa na potpuno stabilne proizvodne uslove. Ono što je nekad bio normalan godišnji ciklus sada postaje kocka sa prirodom. I to ne samo u Tihom okeanu — i mi smo to osetili na svojoj koži poslednjih nekoliko sezona.
Šta ovo znači za Srbiju
Iako Srbija neće direktno osetiti posledice El Ninja kao zemlje Pacifika ili jugoistočne Azije, njegov uticaj mogao bi da se prelije preko svetskog tržišta. Smanjena proizvodnja u velikim izvoznim zemljama mogla bi da utiče na cene žitarica, uljarica i stočne hrane, što bi se pre ili kasnije odrazilo i na domaće tržište. Tako funkcioniše globalna prehrambena mreža — nijedna zemlja nije ostrvo, pogotovo ne u eri kada se roba kreće brže nego što se seme setva.
Za domaće ratare eventualni rast cena mogao bi da predstavlja priliku za bolju zaradu, pod uslovom da vremenske prilike omoguće dobre prinose. Tu je kvaka — imate dobru cenu, ali nemate šta da prodate jer vas je suša oderala. S druge strane, stočari bi mogli da se suoče sa višim troškovima proizvodnje, jer im skuplja hrana za životinje jede margine. Prehrambena industrija bi mogla da oseti rast cena pojedinih sirovina, što se na kraju pretvara u skuplji račun u marketu.
Ovo je važno razumeti: domaća poljoprivreda je duboko povezana sa međunarodnim tržištem. Onaj ko misli da nas ne tiče šta se dešava u Australiji ili Brazilu, ne prati kako se formiraju cene soje, kukuruza i pšenice na našem tržištu. Globalni poremećaji pokazuju tu vezu brutalno jasno.
Ako postoji jedna pouka koju donose poslednjih nekoliko godina, onda je to da će otpornost proizvodnje postajati jednako važna kao i ostvarivanje visokih prinosa.
Budućnost pripada otpornijoj poljoprivredi
Ulaganja u navodnjavanje, očuvanje plodnosti zemljišta, izbor otpornijih sorti, preciznu poljoprivredu i digitalno praćenje useva više nisu samo tehnološki napredak. To postaje važan način upravljanja rizikom. Ko god danas sadi bez rezervnog plana za sušu ili poplavu, kocka se sa sve većim ulozima.
Bez obzira na to kakav će intenzitet imati naredni El Ninjo, klimatske promene pokazuju da će sposobnost prilagođavanja biti jedan od ključnih faktora konkurentnosti poljoprivrede u decenijama koje dolaze. Proizvođač koji može da podnese udar, preživi ga i nastavi da proizvodi — taj pobeđuje. Visok prinos koji se desi jednom u pet godina vredi manje od stabilnog proseka koji drži gazdinstvo na površini svake sezone.
Domaći proizvođači će sve više morati da prate ne samo vremensku prognozu u Srbiji, već i dešavanja u najvećim svetskim poljoprivrednim regionima. Globalna tržišta hrane postaju sve osetljivija na klimatske poremećaje, a informacija je danas najjeftinije i najvrednije oruđe koje poljoprivrednik može da drži u rukama. Ko zna šta se kuva u Tihom okeanu, zna i šta će se sledeće desiti na berzi u Čikagu — i na svom magacinu.
Izvor: AgroSmart, 20. jul 2026.
💬 0 komentara