Kada najveći proizvođač pšenice u Evropskoj uniji zakaže, oseti se cela kontinent. Ove godine, Francuska je upravo to uradila — i to na način koji zbunjuje i analitičare i poljoprivrednike. Specijalizovana grupa za robu Argus Media objavila je danas procenu po kojoj žetva francuske pšenice u 2026. godini iznosi 30,8 miliona tona, što je ispod početne zvanične procene i, kako sami kažu, značajno ispod očekivanja.
Šta se dogodilo u Francuskoj i zašto nas se to tiče
Francuska nije obična zemlja na poljoprivrednoj mapi Evrope. Ona je godinama nosilac proizvodnje meke pšenice u EU, i njen prinos direktno diktira cene na berzama u Parizu, a preko njih i na našim otkupnim stanicama u Vojvodini. Kada francusko polje zakuka, talas se preliva preko celog kontinenta — od Lisabona do Subotice.
Ove godine se upravo to dogodilo. Prošle sedmice, francusko Ministarstvo poljoprivrede objavilo je prvobitnu procenu od 32 miliona tona, što je već predstavljalo pad od četiri odsto u odnosu na 2025. godinu. Ali terensko istraživanje koje je Argus Media sproveo između 13. i 17. jula — nakon završetka žetve — pokazalo je da je stvarnost gora od zvanične projekcije. Razlika od 1,2 miliona tona nije marginana. To je količina dovoljna da nahrani desetinama miliona ljudi ili da poremeti lanac snabdevanja na evropskom tržištu.
Brojevi koji govore više od reči
Posle prosečne žetve 2025. godine, francuski proizvođači su ulazili u ovu sezonu sa oprezom, ali ne i sa očekivanjem katastrofe. Međutim, ono što ih je dočekalo na njivi je bilo drugačije.
„Proizvodnja je ponovo razočaravajuća ove godine i ispod očekivanja, nakon prosečne žetve u 2025. godini.“ — analitičari tržišta žitarica, Argus Media
Argus Media je nakon terenskog istraživanja zaključio da je žetva „kažnjena nizom nepovoljnih vremenskih uslova, posebno upornom sušom i periodima intenzivnih vrućina poslednjih meseci." Toplotni talasi koji traju od maja su, prema njihovoj oceni, glavni krivac za pad prinosa.
Prosečan nacionalni prinos u Francuskoj procenjuje se na 6,67 tona po hektaru. To je smanjenje od 6,5 odsto u poređenju sa prosekom u poslednjih deset godina. Za zemlju koja decenijama drži prosek iznad sedam tona po hektaru, pad na 6,67 je znak da nešto sistemski ne štima.
A nešto zaista ne štima. Klima se više ne ponaša onako kako su se francuski poljoprivrednici navikli. Suša koja ne pušta od maja, pa onda talas vrućina koji pretvara klas u slamku pre nego što zrno dobije težinu — to je scenario koji bi mogao da postane nova normalnost, ne samo u Francuskoj.
Paralela sa Srbijom: naša realnost je drugačija, ali upozorenje isto
Kada prenesemo ovu priču u srpski kontekst, brojevi izgledaju potpuno drugačije, ali mehanizam je isti. Francuski proizvođač koji ostvari 6,67 tona po hektaru razmišlja o gubitku. Srpski proizvođač koji ostvari četiri do pet tona po hektaru već razmišlja o dobroj godini. Razlika u agronomskoj tradiciji, klimatskim uslovima i tehnologiji je ogromna.
Ali suština nije u poređenju prinosa. Suština je u obrascu. Francuska ima jedan od najrazvijenijih sistema navodnjavanja u Evropi, pristup najboljem semenskom materijalu, i decenije iskustva u adaptaciji na klimatske promene. A ipak je ove godine pala ispod sopstvenih očekivanja za 1,2 miliona tona.
„Ova žetva je kažnjena nizom nepovoljnih vremenskih uslova, posebno upornom sušom i periodima intenzivnih vrućina." — saopštenje Argus Media
Ako se to može dogoditi Francuskoj, šta onda čeka Srbiju, gde većina oranica još uvek zavisi od kiše koja padne — ili ne padne? Naš proizvođač u Banatu, u Bačkoj, u Šumadiji, nema rezervni sistem. Nema infrastrukturu koja može da ublaži udar kada majsko sunce počne da prži bez prekida. I mi smo imali godine kada je suša odnela trećinu prinosa. I mi smo gledali kako se klas suši na stabljici pre žetve.
Šta ovo znači za tržište i za srpskog ratara
Pad francuske proizvodnje od skoro 1,2 miliona tona ispod zvanične procene nije samo francuski problem. To je signal za sve otkupne stanice od Mađarske do Grčke. Manjak pšenice na evropskom tržištu može da podigne cene, što je za srpskog proizvođača koji ima robu u ambaruu dobra vest — ako ume da sačeka pravi trenutak za prodaju.
Ali tu je i druga strana medalje. Ako se cena pšenice digne na berzi, hrana za životinje ide gore. Stočari koji već kukaju zbog visokih troškova proizvodnje će osetiti još jedan udar. I onda se vraćamo na staru priču: ko u ovom lancu zapravo zarađuje, a ko samo preživljava?
Francuska situacija nas uči još jednu lekciju — zvanične procene su samo procene. Ministarstvo poljoprivrede u Parizu je reklo 32 miliona tona, a stvarnost je 30,8. Kod nas često čekamo zvanične brojke da bismo doneli odluke, a teren priča drugačiju priču. Poljoprivrednik koji provere svoj usev na licu mesta zna više nego bilo koja projekcija iz kabineta.
Klima više ne poštuje kalendar ni projekte. Francuska je to upravo shvatila na teži način — sa 1,2 miliona tona manje nego što je računala. Pitanje je samo da li ćemo mi sačekati da nam se ista stvar desi, ili ćemo konačno početi da gradimo sistem koji može da primi udar pre nego što on stigne.
Izvor: Biznis.rs, 20. jul 2026.
💬 0 comments