Poljoprivredna sezona je ove godine uradila ono što ni guvernerka NBS-a ni ministar finansija nisu uspeli — kočila je inflaciju. Jun je zabeležio međugodišnji rast potrošačkih cena od svega 2,7 odsto, sa mesečnim povećanjem od jedva 0,2 odsto. Ali ko misli da je bitka dobijena, taj nije gledao račune za struju niti čuo šta se sprema za jesen.
Šta nas čeka iza ugla
Ekonomista Saša Đogović je za Biznis.rs jasno rekao: ovo je samo predah, ne pobeda. Inflacija će se vratiti, i to sa više frontova odjednom. Spoljni pritisci — pre svega nerazrešena kriza na Bliskom i Srednjem istoku — i dalje generišu tokove koji hrane inflaciju. A unutrašnji faktori, od najavljenog poskupljenja struje do državnog "helikopterskog bacanja novca" građanima, samo dodaju ulje na vatru.
Za poljoprivrednike je ključna poruka ovog izveštaja u tome što je upravo poljoprivreda bila taj amortizer koji je držao inflaciju u zadovoljavajućim okvirima. Voće je ove sezone rodilo izvanredno, što je dovelo do skoro dvocifrenog pada cena u toj kategoriji. Prošle godine, posle suše koja je opustošila voćnjake, voće je bilo preskupo. Sada je situacija obrnuta, i to se osetilo u džepu svakog potrošača.
Imajući u vidu da je voće prošle godine bilo preskupo zbog suše, sada je izuzetno dobar rod doveo do skoro dvocifrene stope pada u toj kategoriji cena, tako da je i hrana beležila pad na godišnjem nivou, što je bio ključni faktor za usporavanje inflatornih tokova. — Saša Đogović, ekonomista
Poskupljenja koja već kucaju na vrata
Dok poljoprivreda gasi požare, drugi sektori ih pale. Krajem juna cigarete su poskupele za deset dinara po paklici, zbog redovnog usklađivanja akcize po Akciznom kalendaru. Od petnaestog jula vozne karte u unutrašnjem železničkom saobraćaju su skuplje u proseku za oko deset odsto. Beograđani su već dobili uvećane račune za Infostan — sakupljanje i transport komunalnog otpada poskupeo je za istih deset odsto.
Ali to je tek zagrevanje. Beogradske elektrane su najavile promenu načina obračuna utrošene toplotne energije od juna, što u prevodu na jezik računa znači jedno: više novca za grejanje. I dok se to dešava u prestonici, najavljuje se i poskupljenje električne energije na jesen. Pitanje nije da li će doći, već kako — direktno preko povećanja cene kilovata, kroz reorganizaciju tarifnih limita, ili oboje istovremeno.
Koliko struja vuče inflaciju
Republički zavod za statistiku je za prvi kvartal 2026. godine zabeležio da je međugodišnja stopa rasta cene električne energije za domaćinstva iznosila 9,6 odsto. I to u periodu kada nije bilo novog linearnog povećanja cene struje. Kako je to moguće? Odgovor leži u crvenoj zoni.
Granica za ulazak u najskuplju tarifnu zonu spuštena je sa hiljadušeststo na hiljadudvesto kilovat-sati. Veći broj domaćinstava je tako deo potrošnje plaćao po višim cenama, a efekat je bio momentalan. Dodatni udar je došao iz prenetog poskupljenja struje od 9,6 odsto iz oktobra 2025. godine — pošto se prvi kvartal 2026. poredi sa istim periodom prethodne godine, kada to povećanje još nije bilo na snazi, statistika je pokazala rast od gotovo deset odsto na računima građana.
Za poljoprivrednike koji imaju hladnjače, staklenike, sisteme za navodnjavanje i sušare, ovo nije akademski problem. Svaki kilovat-sat preko nove granice crvene zone znači direktan udar na troškove proizvodnje. I to je ono što brine — jer kada proizvođaču poskupi struja, on to prenese u cenu svog proizvoda, ili gubi marginu.
Smanjenje akciza je jedna vrsta bafera ali ne može to dugo da traje jer se povećava deficit budžeta. — Saša Đogović, ekonomista
Šta ovo znači za srpsku poljoprivredu
Đogović je jasan: inflacija će preći gornju projektovanu granicu cilja od 4,5 odsto i krenuti ka pet odsto. To će se desiti uprkos tome što se očekuje dobar rod kukuruza i suncokreta. Drugim rečima, čak i ako poljoprivreda ponovo odradi svoje, sistemski pritisci su jači.
Vlada Srbije je donela odluku o smanjenju akciza na naftne derivate, što Đogović ocenjuje kao potez koji sprečava nagli rast cena goriva i njegove indirektne posledice po ostatak ekonomije. Gorivo je u srpskoj poljoprivredi jedan od najvećih troškova — od obrade zemljišta, preko žetve, do transporta do otkupnih stanica. Svaka promena cene dizela se direktno prelama kroz lanac vrednosti i završava na policama ili u marginama proizvođača. Ali taj bafer ima svoju cenu — deficit budžeta raste, a Đogović upozorava da se mora paziti da se ne pređe granica od tri odsto BDP-a.
Tu je i problem trgovačkih marži. Plafoniranje marža od septembra prošle godine znači da će od septembra ove godine baza za poređenje biti znatno niža. Što u praksi znači da će statistika prikazivati rast čak i ako stvarne cene ostanu iste — jednostavno zato što se porede sa periodom kada su marže bile limitirane.
I onda tu je "helikoptersko bacanje novca" — državna davanja građanima koja pojačavaju potrošnju i tražnju bez pokrića u proizvodnoj bazi. Više novca u opticaju koji ne prati rast proizvodnje je klasičan recept za inflaciju. Poljoprivrednik to oseti poslednji, ali najjače — kada mu inputi poskupe, a otkupne cene ne prate.
Zaključak
Poljoprivreda je i ove godine dokazala da je najbolji antiinflacioni mehanizam koji Srbija ima. Dobar rod voća, povrća, i očekivano dobar rod kukuruza i suncokreta drže cene hrane u check. Ali nijedan poljoprivrednik ne može sam da pobedi poskupljenje struje, promene tarifnih zona i geopolitičke potrese. Dok god sistemski faktori rade protiv proizvođača, dobar rod će samo produžavati predah — ne rešavati problem. A jesen stiže sa svojim računima.
Izvor: Biznis.rs, 20. jul 2026.
💬 0 komentara