Kad vam neko kaže da je 40 miliona dinara ozbiljan novac, setite se da jedna dobra muzna krava košta više od dve hiljade evra. Ili da je za ozbiljan program veštačkog osemenjavanja potrebno bar pet puta više nego što je Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu upravo raspisao. Konkurs za raspodelu 40 miliona dinara namenjenih odgajivačkim programima u Vojvodini za 2026. godinu otvoren je do 10. septembra, ali pitanje koje muči svakog stočara koji je ikada popunjavao konkursnu dokumentaciju glasi: hoće li ovo biti dovoljno da se zaustavi decenijski trend gašenja farmske proizvodnje?
Zašto su odgajivački programi kičma stočarstva
Odgajivački programi nisu papirologija koju stočari mrze – oni su temelj svake ozbiljne stočarske proizvodnje. Bez njih nema selekcije, nema poboljšanja genetskog potencijala, nema konkurentnosti na tržištu koje sve više traži kvalitet, a ne kvantitet. Vojvodina je decenijama bila stočarsko srce Srbije, ali poslednjih godina broj grla u mnogim kategorijama opada, a proizvodnja mleka i mesa sve više zavisi od uvoza.
Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo raspisao je konkurs koji donosi ukupno 40 miliona dinara za sprovođenje mera odgajivačkog programa. Od tog iznosa, čak 36,92 miliona dinara namenjeno je direktno za rad odgajivačkih organizacija – 90 odsto, odnosno 33,228 miliona, ide osnovnim odgajivačkim organizacijama i onima s posebnim ovlašćenjima, dok je 3,692 miliona rezervisano za regionalne organizacije. Preostalih 3,08 miliona dinara predviđeno je za poslove kontrole sprovođenja programa.
Govedarstvo vuče najveći deo, svinjarstvo prati
Kad se pogleda struktura raspodele, jasno je koja grana stočarstva u Vojvodini ima prioritet. Za mere u govedarstvu opredeljeno je oko 19,17 miliona dinara – to je gotovo polovina celokupnog budžeta konkursa. Sledi svinjarstvo sa 9,513 miliona, ovčarstvo sa 2,745 miliona, kozarstvo sa 1,358 miliona, dok je za živinarstvo predviđeno 2,132 miliona dinara.
Ove brojke ne čude nikoga ko prati stanje u stočarstvu. Govedarstvo je najkapitalnija grana, sa najskupljom mehanizacijom, najvećim zahtevima za smeštaj i najdužim periodom povraćaja investicije. Istovremeno, upravo je govedarstvo najteže pogođeno odlaskom mladih sa sela, jer zahteva svakodnevno prisustvo i rad koji se ne isplati bez ozbiljnih subvencija i podrške.
Četrdeset miliona dinara zvuči kao ozbiljan iznos, ali kad se podeli na pet stočarskih grana i preko stotinu odgajivačkih organizacija, svaka dobije tek toliko da pokrije osnovne troškove vođenja matične evidencije. Za prave iskorake u selekciji trebaće nam višegodišnja, stabilna podrška — Miroslav Đukić, dugogodišnji odgajivač simentalske rase iz Bačke
Šta ovo znači za običnog stočara na terenu
Konkurs je otvoren za sve registrovane odgajivačke organizacije, a podnosilac prijave može jednom prijavom konkurisati za dodelu sredstava za više namena. To je praktična olakšica koja smanjuje administraciju, ali ne rešava suštinski problem – nedostatak novca za ozbiljne programe selekcije, veštačko osemenjavanje, vođenje rodoslovnih knjiga i edukaciju odgajivača.
Tekst konkursa i prijava mogu se pogledati na sajtu Pokrajinskog sekretarijata (www.psp.vojvodina.gov.rs). Rok za podnošenje dokumentacije je 10. septembar, što ostavlja dovoljno vremena za pripremu, ali zahteva brzu reakciju odgajivačkih organizacija koje su navikle da rade po starom sistemu.
Ono što zabrinjava jeste da je iznos od 40 miliona dinara isti ili čak manji nego prethodnih godina, ako se uzme u obzir inflacija i rast troškova. U međuvremenu, cene stočne hrane su porasle, energenti su skuplji, a radna snaga sve teže dostupna. Odgajivački programi zahtevaju kontinuitet – ako se jedne godine sredstva smanje, efekti višegodišnjeg rada mogu biti poništeni.
Analiza: Da li je 40 miliona kap u moru potreba
Kad pogledamo širu sliku srpske poljoprivrede, jasno je da odgajivački programi nisu jedini problem stočarstva. Subvencije po grlu, podsticaji za mleko, premije za tov – sve su to mere koje direktno utiču na odluku farmera da li će zadržati krave ili ih poslati na klanje. Odgajivački programi su, međutim, onaj tihi, nevidljivi deo posla koji se ne vidi na prvi pogled, ali bez koga nema napretka.
Vojvodina ima potencijal da bude regionalni lider u stočarstvu, posebno u govedarstvu i svinjarstvu. Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom i dalje otvara vrata za izvoz mesa, ali samo ako proizvodimo kvalitet koji tržište traži. A kvalitet se ne postiže bez selekcije, bez matičnih knjiga, bez stručnog kadra koji prati rodoslovlje i genetski napredak.
Zato ovaj konkurs treba pozdraviti, ali i postaviti pitanje: zašto se odgajivački programi finansiraju iz pokrajinskog, a ne iz republičkog budžeta? Zašto nema dugoročnog, višegodišnjeg plana koji bi odgajivačkim organizacijama omogućio stabilnost? Ovako, svake godine se čeka konkurs, pišu projekti, nadaju se da će sredstva biti dovoljna.
Četrdeset miliona dinara je, u svetu ozbiljnog stočarstva, simboličan iznos. Dovoljan da se održi postojeće stanje, ali nedovoljan da se napravi iskorak. Dokle god budemo finansirali odgajivačke programe iz godine u godinu, bez strateškog plana i povećanja budžeta, nastavićemo da tapkamo u mestu. A vreme ne čeka – konkurencija iz regiona, pre svega iz Hrvatske i Mađarske, već je odmakla.
Izvor: Agro TV, 6. avgust 2026.
💬 0 komentara