Kad onaj koji ore i seje stane na pumpu, retko kad pomišlja na vodostaj neke nemačke reke. Ali upravo tamo, na Rajni, piše se deo priče o ceni dizela koju će platiti i naš gazda. Nizak vodostaj jedne od najvažnijih evropskih vodenih arterija već je podstakao rast cena benzina i dizela u Nemačkoj, javlja agencija DPA. A kada u Nemačkoj gorivo poskupi, to se preko lanaca snabdevanja preliva – brže nego što mislimo – i na naše tržište.
Zašto je Rajna važna i kada postane problem
Rajna nije samo reka koju turisti obilaze brodićima. To je, decenijama unazad, kičma evropskog transporta nafte i derivata. Prevoz goriva velikim tankerima po vodi košta znatno manje nego kad se isti teret vozi kamionima po autoputu. Međutim, kada vodostaj padne – a ove sušne godine to se dešava sve češće – tankeri ne mogu da plove punim kapacitetom, a na nekim deonicama ni da prođu. Logistički troškovi rastu, i to, kako ističu stručnjaci, u nekim slučajevima znatno. Industrija za sada tvrdi da je snabdevanje obezbeđeno, ali svaki dodatni trošak u lancu na kraju plati krajnji korisnik – vozač, prevoznik, a posredno i poljoprivrednik koji sipa gorivo u traktor.
Nemačko tržište se ne snabdeva isključivo preko Rajne – tu su i morske luke, rafinerije, naftovodi, železnica i drumski transport. Ali upravo ta kombinacija dovodi do regionalnih razlika u cenama. Kristijan Laberer, stručnjak za tržište goriva nemačkog auto-moto saveza ADAC, objašnjava da nizak vodostaj gura cene naviše pre svega na regionalnom nivou. To potvrđuje i portal za poređenje cena Tankerkoenig.
Rajna presušuje, cene rastu – detalji koji brinu
Do utorka ujutru, najskuplje nemačke pokrajine za benzin bile su Severna Rajna-Vestfalija i Hesen. Odmah iza njih su Bremen, Porajnje-Falačka i Sarland. Kada je reč o dizelu, situacija je slična: sever i zapad su skuplji, dok su cene najniže u Bavarskoj, posebno u južnom delu pokrajine. Razlike nisu ogromne – oko 0,07 evra po litru benzina između Bavarske i Severne Rajne-Vestfalije, odnosno 0,08 evra za dizel – ali u velikim količinama to postaje ozbiljan trošak. Zamislite samo: ko god ore stotinu hektara, potroši na desetine hiljada litara goriva tokom sezone. Svaki cent ovde pravi razliku.
Nizak vodostaj povećava troškove logistike u transportu goriva i pojedinih međuproizvoda, u nekim slučajevima znatno, iako industrija navodi da je snabdevanje za sada obezbeđeno — Kristijan Laberer, stručnjak za tržište goriva ADAC
Ova izjava nije samo informacija iz Nemačke. To je direktno upozorenje i za nas. Jer Srbija se u velikoj meri oslanja na rečni transport – Dunav koristimo za izvoz žita, uvoz đubriva i drugih repromaterijala. Kada vodostaj Dunava padne, što se dešava sve češće, naši poljoprivrednici i trgovci suočavaju se sa istim problemom: manjim kapacitetom barži, većim troškovima i kašnjenjima. A to na kraju znači veću cenu inputa i manju maržu za proizvođača.
Cena goriva i poljoprivreda – lanac koji ne sme da pukne
Gorivo je krv poljoprivrede. Bez njega ne možeš da izvedeš traktor na njivu, da pokreneš kombajn, da prevezeš rod do otkupnog mesta. Svaki rast cene goriva direktno smanjuje profit proizvođača, posebno u ratarstvu gde su marže već tanke. Ako u Nemačkoj cene skoče za 7-8 centi po litru zbog niskog vodostaja Rajne, to se preko lanca snabdevanja preliva i na naše tržište – bilo kroz uvozne cene nafte, bilo kroz povećanje transportnih troškova za robu koja dolazi iz EU.
Ali nije samo cena goriva u pitanju. Laberer ističe da je snabdevanje za sada obezbeđeno, što znači da nema nestašice. Ipak, kada reka presuši u avgustu – a meteorolozi najavljuju da će se suša nastaviti – situacija može da se pogorša. Nemačke rafinerije koje zavise od rečnog transporta već razmatraju prebacivanje na skuplje kamione. A to je signal celom tržištu.
Šta ovo znači za srpskog gazdu?
Najpre, treba pratiti hidrološke prilike na Dunavu i Savi. Ako se suša nastavi kod nas, isti problem može da nas pogodi direktno – smanjenje kapaciteta barži za prevoz đubriva ili semena, povećanje troškova transporta, i na kraju veće cene inputa. Drugo, ova vest je podsetnik da se ne treba oslanjati samo na jednu transportnu rutu. Diverzifikacija – kombinovanje rečnog, drumskog i železničkog transporta – može da ublaži udar kada jedna grana zakaže.
Treće, i najvažnije: cene goriva u Srbiji su u velikoj meri vezane za svetska kretanja, a Nemačka je najveće evropsko tržište. Ako tamo cene rastu, možemo očekivati pritisak i na naše pumpe. Poljoprivrednici koji planiraju jesenju setvu ili žetvu treba da uračunaju ovaj rizik u svoje kalkulacije. Možda je vreme da se razmisli o efikasnijoj mašineriji, boljoj logistici ili čak o udruživanju sa kolegama radi zajedničkog transporta i nabavke goriva.
Rajna presušuje, ali pouka ostaje: u poljoprivredi ništa nije sigurno dok ne stigne u dvorište. Cena goriva je samo jedan od faktora, ali kad krene da raste, oseti se na svakom hektaru. Zato – budite pametni, planirajte unapred i ne zaboravite da je priroda i dalje najveći igrač na tržištu.
Izvor: Biznis.rs, 12. avgust 2026.
💬 0 komentara