Prvi pucnji u subotu u zoru, 15. avgusta, neće odjeknuti samo po poljima i livadama. Oni će se, kao i svake godine, odraziti i na godišnji izveštaj o krivolovu. Dok će hiljade lovaca krenuti u potragu za prepelicama, mali deo njih nosiće nešto što zakon izričito zabranjuje – elektronske vabilice. I dok oni budu čekali da ptica doleti, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) će čekati da nadležni odreaguju. Pitanje je samo ko će duže da sačeka.
Ritual koji ne bledi
Prepelica, Coturnix coturnix, sitna je ptica selica koja krajem leta kreće na dug put ka afričkim zimovalištima. U tom trenutku, dok se skupljaju u jata i pripremaju za migraciju, najlakši su plen. Lovci to znaju. Ali znaju i nešto drugo – da im za uspešan odstrel nije potrebna veština, već samo mala kutijica sa zvučnikom. Elektronska vabilica emituje glasanje mužjaka i mami ptice sa stotina metara udaljenosti direktno pred cev. To nije lov. To je gađanje na zatvorenom poligonu.
Problem traje godinama, a brojke govore same za sebe. Od 2017. do 2023. godine, DZPPS je zabeležio više od 2.200 slučajeva nezakonitih aktivnosti nad pticama u Srbiji. Krivolov vatrenim oružjem dominira, ali tokom sezone prepelica vabilice su centralna tačka problema.
Svake godine u avgustu ponavljamo upozorenje. Vabilice su zabranjene, znamo gde se koriste, znamo kako zvuče. Problem više nije u saznanju, već u spremnosti da se to zaustavi – Milan Ružić, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Tehnologija umesto instinkta
Elektronske vabilice nisu zabranjene slučajno. One ne samo da povećavaju broj ubijenih ptica, već menjaju samo ponašanje životinja. Prepelice se dovode na veštački formirane tačke, daleko od prirodnih mesta za ishranu i odmor. Tokom prethodnih godina zabeleženi su slučajevi organizovanog lova u kojima su učestvovali čak i strani državljani. To više nije stvar pojedinca koji prekrši propis – to postaje organizovana praksa, gotovo turistička ponuda.
I tu nastaje ključno pitanje: ko pruža tu ponudu? Ko dovodi strance na njive i livade, obećavajući im siguran odstrel uz pomoć zabranjene tehnologije? Dok se to ne rasvetli, svaka sezona biće ista priča – sa više ptica na zemlji i manje na nebu.
Šta prepelice imaju sa poljoprivredom
Na prvi pogled, ovo je priča o lovu i krivolovu. Ali svaki poljoprivrednik koji se ikada borio sa štetočinama zna – prepelice su prirodni saveznici. One se hrane gusenicama, skakavcima, bubama koje uništavaju useve. Svaka prepelica koja ne stigne do Afrike jeste hiljade insekata više na njivama sledećeg proleća. Biološka kontrola štetočina ne košta ništa, ali nestaje kada nestanu ptice.
Lovci to retko uzimaju u obzir. Ako već ne mare za zakon, možda bi trebali da mare za sopstvenu budućnost. Bez ptica, poljoprivreda postaje skuplja i teža – više pesticida, više prskanja, veći troškovi. Paradoks je da isti ljudi koji love prepelice često i obrađuju zemlju. I ne vide vezu.
Ko će da prijavi vabilicu
DZPPS najavljuje da će tokom avgusta i septembra nastaviti sa monitoringom i dokumentovanjem slučajeva. Građane savetuju da ne prilaze lovcima, već da prijave sumnjive zvuke policiji, inspekciji ili direktno Društvu. Ali realnost na terenu je drugačija. U selima svi znaju ko lovi i gde. Ali pravilo "ćuti i ne mešaj se" često je jače od bilo kog zakona.
Tu leži suština problema: ne samo da se krši zakon, nego se stvara kultura prećutkivanja. Prepelica ne zna gde se završava legalni a počinje nezakoniti lov. Ne zna ni da je vabilica zabranjena. To znaju ljudi koji ih postavljaju, ali i oni koji su dužni da ih pronađu i uklone.
Ako ove sezone pitanje bude samo koliko će prepelica biti odstreljeno, a ne koliko će vabilica biti pronađeno, onda smo ponovo na istom mestu. I sledeće godine ćemo pisati istu priču – samo sa manje ptica.
Izvor: Agro TV, 14. avgust 2026.
💬 0 komentara