Ko je gazda lovišta kada papir istekne? Pitanje zvuči kao šala iz kafane, ali u praksi znači razliku između planskog gazdovanja divljači i haosa u kojem niko ne zna ko sme da puca, a ko ne sme ni da gleda. Lovački savez Republike Srpske upravo je pokrenuo izradu novih lovnih osnova za korisnike sportsko-rekreativnih lovišta, a na meti su svi čiji dokumenti ističu tokom 2027. Ko ne stigne na vreme, ostaje bez pravne osnove za rad — a to u lovstvu ne znači samo prazne puške, već i prazne tanjire u lovačkim domovima i napuštena hranilišta po šumama.
Zašto baš sada i šta je uopšte lovna osnova
Lovna osnova nije birokratski papir koji neko potpiše zato što mora. To je osnovni planski dokument lovišta koji se donosi za period od deset godina i definiše sve — koliko divljači ima na teritoriji, koliko se sme odstreliti, kako se hrani, kako se štiti, koje su mere za unapređenje staništa. Bez tog dokumenta, lovište ne postoji kao pravni entitet, a korisnik nema osnov za bilo kakvu aktivnost. Zakon o lovstvu Republike Srpske to reguliše jasno i nedvosmisleno: nova lovna osnova mora biti predložena i dostavljena nadležnom ministarstvu najkasnije četiri meseca pre isteka važenja prethodnog dokumenta.
Savez je prethodno, u skladu sa Zakonom o lovstvu i pratećim propisima, doneo neophodne akte kojima su stvoreni formalni i organizacioni uslovi za izradu ovih planskih dokumenata. Drugim rečima, pripremili su teren — sada treba da se pokrenu korisnici lovišta. A iskustvo uči da uvek ima onih koji čekaju poslednji trenutak, pa onda trče i ne stignu. I onda se žale.
Ovo je posebno osetljivo zato što sportsko-rekreativna lovišta pokrivaju značajan deo teritorije i u njima gazduju lovačka društva koja okupljaju hiljade članova. Kada jedan takav dokument istekne, ne staje samo lov — staje i sve što uz to ide: prihrana divljači zimi, sanacija nasipa, održavanje hranilišta, monitoring populacija, čak i obnova šumskog podmlatka na mestima gde divljač čini štetu. Ceo ekosistem staje.
Šta tačno treba da urade korisnici lovišta
Lovački savez Republike Srpske, čije sedište je u Bijeljini, pozvao je sve korisnike sportsko-rekreativnih lovišta kojima lovne osnove ističu tokom 2027. godine, a koji još nisu pokrenuli postupak, da dostave obaveštenje o isteku njihove važnosti. Obaveštenje se može poslati pisanim putem ili elektronskom poštom na adresu lsrsbijeljina@gmail.com. Praktično — jedna mejl poruka može da pokrene ceo proces, ali samo ako stigne na vreme.
Ko sačeka, taj ne dočeka. Četiri meseca pre isteka zvuči kao puno vremena, ali kad se saberu terenski obilasci, izrada planske dokumentacije i procedura u ministarstvu, to je jedva dovoljno. — predstavnik Lovačkog saveza Republike Srpske
Pravovremena izrada novih lovnih osnova važna je za plansko i održivo gazdovanje lovištima, a Savez će korisnicima pružiti stručnu i organizacionu podršku tokom celog postupka. To nije mala stvar i ne treba je potceniti. Izrada lovnih osnova zahteva stručnjake, terenske podatke, analizu populacija i predlog mera gazdovanja. Nije to papir koji se potpiše za jedan dan, ni za nedelju dana. To je meseci rada.
Za one koji prate terminologiju i žele da razumeju suštinu: lovna osnova sadrži podatke o stanju divljači, staništima, kapacitetima lovišta, predloženom broju odstrela i merama za unapređenje. Bez nje, svaki odstrel je nezakonit, a svaka investicija u lovište — od sađenja hrastova do postavljanja hranilišta — visi u vazduhu bez pravnog osnova. I još nešto: bez važeće osnove nema ni ozbiljnog razgovora o kompenzaciji šteta koje divljač nanosi poljoprivrednicima, jer niko ne može da dokaže da je populacija planski vođena.
Isti problem, obe strane Drine
Iako je ova vest iz Republike Srpske, problematika je identična onoj s kojom se suočavaju lovačka društva u Srbiji. Kod nas Zakon o lovstvu reguliše slične obaveze, a lovišta se gazduju na osnovu lovno-gospodarskih osnova koje takođe imaju rokove važenja i procedure obnove. Razlika je u organizacionoj strukturi — u Srbiji lovišta pripadaju državi ili su u zakupu, dok u Republici Srpskoj sportsko-rekreativna lovišta gazduju lovačka društva kroz Lovački savez. Suština je, međutim, ista: ko nema papir, nema ni lovište.
Lovne osnove nisu papir za fioku. One su plan preživljavanja divljači i osnov za svaki ozbiljan razgovor o održivom gazdovanju. — predstavnik Lovačkog saveza Republike Srpske
Ono što povezuje obe strane Drine je istina da lovstvo nije samo sport — to je deo ruralnog ekosistema koji se ne može razdvojiti od poljoprivrede. Lovci su često prvi koji primećuju promene u populacijama divljači, pojavu bolesti, migracije, propadanje staništa. U poljoprivrednim krajevima, gde divljač može da nanese ozbiljnu štetu usevima, dobro gazdovano lovište je i saveznik poljoprivrednika — jer održava populaciju divljači u granicama koje ekosistem može da podnese. Loše gazdovano lovište je, s druge strane, noćna mora za svakog ratara koji ima njive uz šumu.
Šta ovo znači za ljude na terenu
Kada lovno društvo ostane bez važeće osnove, posledice se ne vide samo u lovačkim domovima, gde se zgasi svetlo i zaključa vrata. One se vide na terenu — u neodržavanim hranilištima, u divljači koja se ne prati i ne broji, u šteti koja se ne kompenzira jer nema ko da odgovara. Svaki poljoprivrednik koji je ikada imao problem sa divljim svinjama u kukuruzu zna razliku između lovišta koje funkcioniše i onog koje stoji na papiru a na terenu ne radi ništa. Prvo drži populaciju pod kontrolom, drugo je pušta da se razmnožava bez mere i bez nadzora.
Lovački savez Republike Srpske ovim potezom šalje jasnu poruku: ne čekajte da istekne. Ko dostavi obaveštenje sada, dobija podršku i vremena da uradi kako treba. Ko čeka, trči posle i onda se dokumentacija pravi na brzinu, a to nikome ne donosi dobro — ni divljači, ni lovcima, ni poljoprivrednicima oko lovišta. Brzinski urađena lovna osnova je isto što i brzinski urađen projekat za navodnjavanje — na papiru izgleda dobro, u praksi pukne prve sezone.
Lovna osnova je dokument koji definiše odnos čoveka prema prirodi na određenom komadu teritorije — i taj odnos se ne sme voditi improvizacijom ni čekanjem poslednjeg trenutka. Lovački savez Republike Srpske je pokrenuo postupak na vreme, sada je na korisnicima lovišta da odgovore. Jer u lovstvu, kao i u poljoprivredi, ko zakasni — gubi. A gubitak u ovoj priči nije samo papir. To je deset godina gazdovanja koje visi o jednoj adresi: lsrsbijeljina@gmail.com.
Izvor: Agro TV, 7. novembar 2026.
💬 0 komentara