Zamislite čoveka koji se pakuje iz kancelarije, a na stolu mu leži ugovor koji će važiti narednih deset godina. Ima li on pravo da ga potpiše? To pitanje danas stoji pred Ministarstvom zaštite životne sredine, a postavila ga je inicijativa „Ne damo Ibar" iz Kraljeva — traže obustavu konkursa za ustupanje ribarskih područja na korišćenje. Na kocki je upravljanje deset vodnih područja u centralnoj Srbiji, među kojima Ibar i Zapadna Morava, u periodu od prvog januara 2027. do kraja 2036. godine.
Tehnički mandat i težina desetogodišnjeg potpisa
Pozadina nije komplikovana, ali je suštinski ozbiljna. Vlada Srbije nalazi se u tehničkom mandatu — u praksi to znači da obavlja tek tekuće poslove i da ne donosi strateške odluke dugog roka. Tu leži srž prigovora koji ribolovačka i ekološka udruženja upućuju nadležnom ministarstvu. Nebojša Kovandžić iz inicijative „Ne damo Ibar" formulisao je stav bez okolišenja: Vlada u ostavci nema moralni ni politički mandat da vezuje narednu deceniju.
A ovo nije političko nadmetanje oko parče papira. Ribarska područja obuhvataju reke, jezera i sve njihove pritoke unutar zadatih granica. Upravljač koji dobije koncesiju kontroliše ne samo ribolov — on postaje ključni akter u pitanjima zaštite voda, održavanja staništa i regulisanja pristupa. Na deset godina taj čovek ili to preduzeće postaju gospodari ekosistema koji ne pripada samo njima.
Šta konkurs predviđa i zašto smeta
Konkurs Ministarstva obuhvata deset ribarskih područja u centralnoj Srbiji. Važenje počinje prvog januara 2027. i traje do kraja 2036. Među područjima su Ibar i Zapadna Morava — dve reke od izuzetnog značaja za lokalne zajednice, ribolovce, poljoprivrednike i ekosistem cele centralne Srbije. Uz njih idu pritoke i sve vode unutar definisanih granica.
Raspon onoga što je na kocki je širok. Ibar protiče kroz nekoliko opština, od Kraljeva nadalje, i predstavlja prirodni resurs koji koriste ribolovačka udruženja, lokalni stanovnici i privredni subjekti. Zapadna Morava je još složenija — njeno slivno područje pokriva značajan deo centralne Srbije, sa brojnim pritokama koje formiraju mrežu vodotokova.
Ustaviti upravljača nad tim sistemom na deset godina, bez jasnih kriterijuma za vrednovanje rezultata u zaštiti voda — kako udruženja tvrde — predstavlja rizik koji se može izbeći. I to je ključna rečenica cele priče: ne nedostaje konkurs, nedostaju kriterijumi.
„Vlada u tehničkom mandatu ne bi trebalo da donosi odluku koja će važiti narednih deset godina." — Nebojša Kovandžić, inicijativa „Ne damo Ibar"
Udruženja koja stoje iza ovog zahteva ne traže puko poništavanje. Njihov predlog je konkretan i zakonski utemeljen — primena privremenog rešenja koje zakon već omogućava, dok se ne izabere nova Vlada. Nakon toga, raspisivanje novog konkursa sa jasnim kriterijumima za izbor upravljača i, što je podjednako važno, sa mehanizmom za vrednovanje rezultata u zaštiti voda. Ovo drugo je ključno — jer dosadašnja praksa je pokazala da koncesije bez nadzora i evaluacije vode ka iscrpljivanju resursa, a ne ka njegovom očuvanju.
Zašto ovo pogađa i poljoprivrednike
Ko god je pratio srpsku poljoprivredu zna da ribarska područja nisu samo o ribolovu. Reke i njihovo stanje direktno su vezani za navodnjavanje, stočarstvo i kvalitet zemljišta u slivnom području. Zapadna Morava i Ibar protiču kroz regione gde se gaje usevi, gde stočari vode stoku na napajanje i gde lokalna gazdinstva zavise od kvaliteta vode. Upravljač ribarskog područja koji ne vodi računa o ekosistemu može posredno ugroziti i poljoprivrednu proizvodnju.
Pitanje upravljanja vodama u Srbiji je decenijama u senci drugih agrarnih tema. Dok se vode debate o subvencijama, otkupnim cenama i registru gazdinstava, reke i jezera se tretiraju kao resurs koji se ustupa, a retko kao sistem koji se održava. Konkurs koji sada stoji pred ministarstvom je prilika da se to promeni — ali samo ako se postave pravi kriterijumi. A to, prema stavu udruženja, ne može da uradi Vlada koja je na odlasku.
„Tražimo da se do izbora nove Vlade primeni privremeno rešenje koje zakon omogućava, a da se potom raspiše novi konkurs, uz jasne kriterijume za izbor upravljača i vrednovanje rezultata u zaštiti voda." — predstavnik ribolovačkih i ekoloških udruženja
Deset godina je previše za Vladu na izlasku
Ovo je jedna od onih priča gde argumenti sa obe strane nisu ravnopravni. Sa jedne strane stoji ministarstvo koje je raspisalo konkurs po zakonskom okviru i u redovnoj proceduri. Sa druge strane stoji koalicija ribolovačkih i ekoloških udruženja koja postavlja pitanje legitimacije — ne zakonske, već političke i moralne. I to pitanje je teško odbaciti. Vlada u tehničkom mandatu donosi odluke koje će obavezivati naredne dve, možda tri vlade. Deset godina u upravljanju prirodnim resursima nije kratak period — to je dovoljno vremena da se ekosistem obnovi ili da se trajno naruši.
Srpska poljoprivreda već pati od posledica neodgovornog upravljanja resursima. Slivovi koji se ne održavaju, vodotoci koji se zagađuju, navodnjavanje koje zavisi od količine i kvaliteta vode — sve su to dokumentovani problemi. Poveriti upravljanje deset ribarskih područja na deset godina, bez mehanizma koji će meriti rezultate u zaštiti voda, znači ponoviti greške iz prošlosti. Udruženja koja traže obustavu konkursa ne traže ništa vanzakonsko — traže da se poštuje logika odgovornosti.
Privremeno rešenje koje zakon omogućava postoji upravo za ovakve situacije. Njegova primena ne bi zaustavila upravljanje ribarskim područjima — samo bi obezbedila da odluku o desetogodišnjem ustupanju donese onaj ko će snositi političku odgovornost za njene posledice. Nova Vlada, sa punim mandatom, imala bi priliku da postavi kriterijume koje sada nedostaju. Jer konkurs bez jasnih standarda za vrednovanje zaštite voda nije konkurs — to je lutrija u kojoj resurs gubi onaj ko ga ne dobije.
Deset godina upravljanja Ibarom, Zapadnom Moravom i njihovim pritokama nije odluka koja se donosi u žurbi. Posebno ne u žurbi onoga ko odlazi.
Izvor: AgroFin, 10. novembar 2026.
💬 0 komentara