Zamislite da vam neko kaže da je inflacija ozbiljnija pretnja od gubitka radnih mesta, a pritom sedi u Čikagu i upravlja trezorom teškim 36 tona punim milijardi dolara. Lako je reći – pa šta nas briga. Ali kada predsednik Federalnih rezervi Čikaga Ostin Gulsbi u utorak izjavi upravo to, cela poljoprivreda Srbije treba da naćuli uši. Neočekivani gubitak radnih mesta u američkoj ekonomiji u julu nije umanjio njegovu odlučnost: inflacija je, kaže, veći problem. I u pravu je, makar i ne misleći na nas. Jer kada Fed diže ili zadržava kamate, udarac se prenosi kroz celu mrežu svetske ekonomije – od cene đubriva do otkupne cene pšenice na njivama Vojvodine.
Američka inflacija, srpski problem
Fed je 29. jula zadržao referentnu kamatnu stopu u rasponu od 3,50 do 3,75 odsto. Zvuči kao suva statistika, ali hajde da prevedemo: kada su kamate ovako visoke, kapital postaje skuplji. Banke u Srbiji koje se zadužuju u inostranstvu prenose te troškove na domaće kredite. Za poljoprivrednika koji planira setvu ili kupovinu opreme, to znači veće rate, strožije uslove i često odustajanje od ulaganja. Troje od 12 članova Feda sa pravom glasa zalagalo se za dodatno povećanje kamata, što jasno govori da monetarna politika u Americi nije ni blizu popuštanja. Gulsbi ove godine nema pravo glasa, ali njegov stav odražava mišljenje znatnog dela monetarnih vlasti. Inflacija u SAD već više od pet godina probija ciljani nivo od dva odsto, a uprkos očekivanjima zvaničnika, podaci ne idu u prilog optimizmu.
Šta tačno kažu brojke?
Posle objave da je američka ekonomija u julu neočekivano izgubila radna mesta, tržišta su smanjila očekivanja o novom povećanju kamata. Terminski ugovori sada pokazuju približno jednake šanse da Fed u septembru ponovo zadrži kamate ili ih podigne. Ekonomisti istovremeno očekuju da će podaci o potrošačkim cenama, koji se objavljuju u sredu, pokazati ubrzanje inflacije u julu. Praktično, nema jasnog signala za smanjenje kamata. A dok su kamate visoke u SAD, dolar jača, uvoz u Srbiju poskupljuje, a izvoznici dobijaju dodatne troškove. Đubrivo, gorivo, semenska roba – sve se nabavlja na svetskom tržištu, i svako kretanje kamata direktno udara na cenu.
Imamo problem sa inflacijom, a ljudi mrze inflaciju — Ostin Gulsbi, predsednik Federalnih rezervi Čikaga
A šta je sa veštačkom inteligencijom? Gulsbi je na pitanje o AI odgovorio da bi ono preuzimalo pojedine zadatke, ali da veruje da će američka ekonomija pronaći način da zadrži ljude zaposlenima. Za nas u poljoprivredi, to je više naučna fantastika nego realnost. Automatizacija u proizvodnji hrane napreduje, ali smo od toga još daleko. Preča nam je briga o ceni goriva i đubriva nego o robotima.
Šta to znači za srpskog ratara?
Ovo je momenat kada treba izaći iz neutralnog novinarskog okvira i reći onako kako jeste. Srpska poljoprivreda je, kao i uvek, na milosti globalnih kretanja koja ne možemo da kontrolišemo. Inflacija u SAD, kamatne stope, jačanje dolara – sve su to udari koji stižu sa zakašnjenjem od nekoliko meseci, ali stižu sigurno. Poljoprivrednik u Vojvodini koji je planirao da zameni kombajn sledeće godine, sada mora da računa na to da će kredit biti skuplji nego što je mislio. Onaj ko je prodao pšenicu ranog roda i dobio dinare, sada gleda kako mu vrednost novca polako topi inflacija. Ako Fed u septembru podigne kamate, a sve ukazuje da je ta opcija na stolu, sledi novo poskupljenje kapitala.
Istovremeno, Evropa diše u ritmu sa Amerikom. ECB prati Fed, iako sa određenim zakašnjenjem. To znači da ni u evrozoni visoke kamate neće pasti brzo. Za izvoznike voća, mleka, mesa – to znači skuplje kredite za kupce, sporiji plasman i veće troškove logistike. Ne možeš da proizvodiš po ceni koja ne pokriva troškove, a inflacija i visoke kamate udaraju direktno u džep.
Stav urednika
Evo šta ja mislim, i šta svaki čitalac ovog portala treba da zna. Ne možemo da se pravimo da nas se američka inflacija ne tiče. Globalna ekonomija je jedna ogromna mreža – kada neko povuče konac u Čikagu, drma se cela konstrukcija, pa i one njive u Ravnom Sremu i Posavini. Narednih meseci ključno je pratiti kretanje cena na svetskim berzama i prilagođavati strukturu proizvodnje. Ne ulaziti u zaduživanje bez dobrog pokrića, vezivati cene inputa gde god je moguće, i biti spreman na moguća poskupljenja u drugoj polovini godine.
Gulsbi je rekao istinu koju retko ko voli da čuje. Verujte čoveku koji u trezoru ima desetine milijardi dolara. Mi smo mali, ali osetljivi. A jedini način da se odbranimo jeste trezvena glava i realna procena situacije. Ništa više, ništa manje.
Izvor: Biznis.rs, 12. avgust 2026.
💬 0 comments