Voganj dokazuje da selo živi kada ljudi uzmu stvar u svoje ruke

Kada se dvadesetog septembra dve hiljade dvadeset i šeste godine skupilo dvadeset osam ljudi oko jezera Kupatilo u Vognju, vazduh je mirisao na nešto mnogo dublje od obične vlage i ribe. Radilo se o tihom, ali jasnom dokazu da se selo može probuditi ako postoji volja i organizacija, a ne samo pasivno čekanje na državnu pomoć. U centru pažnje bio je Novak Petrović, koji je sa ulovom od 9.095 grama osvojio prvo mesto i pokazao veštinu koja se godinama gradi. Ipak, prava pobeda nije pripala samo njemu, već svima koji su tog dana bili na obali i pokazali da život u ruralnim sredinama ima smisla.

Miholjski susreti kao okvir za zajednicu

Ovo takmičenje nije bilo izolovan događaj već deo šireg programa Miholjskih susreta sela, što govori o pokušaju da se ruralni turizam stavi u funkciju druženja i povezivanja. Istorijski gledano, sela u našem regionu često gube bitku sa belom kugom i masovnim odlaskom mladih u gradove, pa svaka ovakva manifestacija ima težinu mnogo veću od samog sporta. Organizaciju je preuzelo Sportsko-ribolovačko udruženje Klen 022, koje je pokazalo kako lokalna inicijativa može da popuni prazninu koju država često ostavlja za sobom. Prostor oko jezera nekada je bio zapušten i neupotrebljiv, a danas je pretvoren u mesto za boravak u prirodi. To je najbolji primer kako se vrednost dodaje sopstvenim radom, a ne čekanjem subvencija koje nikada ne stignu na vreme.

Rezultati, nagrade i princip održivosti

Na samom takmičenju videlo se da interesovanje postoji, jer je među dvadeset osam ribolovaca bilo najviše dece, što je za budućnost ovog kraja ključno. Konkurencija je bila izuzetno jaka, što se vidi iz razlike u ulovu između prvog i drugog mesta koja je iznosila svega nekoliko stotina grama. Drugo mesto osvojio je Sava Nikolić sa ulovom od 8.430 grama, dok je treće mesto pripalo Mihajlu Aćimoviću koji je uhvatio 5.280 grama ribe.

Najuspešniji takmičari nisu prošli neprimećeno, jer su nagrađeni ribolovačkom opremom koja im je potrebna za dalje bavljenje ovim hobijem. Petroviću je pripao štap za pecanje, Nikoliću mašinica, dok je Aćimović dobio merdev za prihvat ribe, što su praktične nagrade koje svaki ribolovac ceni. Ono što je možda još važnije od samih trofeja jeste princip koji važi na jezeru Kupatilo, a to je uhvati i pusti. Ulov se nakon merenja vraća u vodu, što pokazuje svest o očuvanju fonda ribe. U jezeru ima šarana, amura, klena, babuške, deverike, plotice, mrene, kao i kečige iz uzgoja.

Za prosečnog poljoprivrednika koji se muči sa otkupnom cenom mleka ili pšenice, ovo deluje kao luksuz, ali zapravo je pitanje opstanka duše sela. Kada vidite decu kako drže štapove umesto telefona, shvatate da je ovo ulaganje u budućnost mnogo isplativije od bilo koje kratkoročne subvencije.

\n

Zadovoljstvo odzivom je veliko, posebno zbog velikog broja dece koja su učestvovala u takmičenju — Žarko Mićić, Klen 022

\n

Žarko Mićić i Goran Dropac iz Klena 022 istakli su zadovoljstvo odzivom, posebno zbog velikog broja dece koja su učestvovala u takmičenju. Njihova izjava nosi težinu jer potvrđuje da se mlađe generacije mogu vratiti prirodi ako im se ponudi sadržaj. Članarina u udruženju iznosi 3.000 dinara godišnje, što je iznos koji je pristupačan većini meštana i ljubitelja prirode. Godišnja dozvola za sportski ribolov ujedno predstavlja članarinu u udruženju, što pojednostavljuje administraciju i olakšava ljudima da legalno uživaju u ribolovu.

Ekonomski i socijalni aspekt ruralnog turizma

Kada se sagleda šira slika, ovo takmičenje u Vognju šalje jasnu poruku poljoprivrednicima i vlasnicima gazdinstava širom Srbije. Naime, često se oslanjamo isključivo na biljnu ili stočarsku proizvodnju, zaboravljajući da diverzifikacija prihoda kroz turizam može biti spas za mnoga domaćinstva. Cena članarine od 3.000 dinara je simbolika održivosti, jer pokazuje da se udruženje može finansirati iz lokalnih izvora bez stalnog oslanjanja na budžetska sredstva. Kada ljudi sami urede prostor koji je nekada bio zapušten, stvaraju osećaj vlasništva i odgovornosti koji je retkost u današnje vreme.

Princip uhvati i pusti nije samo ribolovačko pravilo, već metafora za održivo gazdovanje resursima koju bi trebalo primeniti i u poljoprivredi. Ako ne vratimo prirodi ono što smo uzeli, bilo da je reč o ribi ili plodnosti zemljišta, sistem će se urušiti pod težinom eksploatacije. Organizatori iz Klena 022 su pokazali da se sport, druženje i ljubav prema ribolovu mogu spojiti u funkcionalnu celinu koja koristi celoj opštini. Ovo je model koji bi druge mesne zajednice trebalo da kopiraju, jer aktivnost poput ove zadržava ljude u selu barem tokom vikenda.

Ministarstvo poljoprivrede bi trebalo da pogleda ovakve primere pre nego što napiše još jedan konkurs za nepostojeće projekte. Ljudi na terenu znaju najbolje šta im treba, a treba im podrška za ono što već rade, a ne nove birokratske procedure.

Na kraju, priča iz Vognja nije samo o ribi i vaganju, već o ljudima koji su rešili da nešto promene. Dok mnogi čekaju da neko drugi reši njihove probleme, članovi udruženja Klen 022 su uzeli stvar u svoje ruke i napravili mesto za život. Selu ne trebaju samo putevi i vodovod, selu treba razlog da se ljudi okupe, a ribolov je taj dan bio taj razlog. Ako ovakvih primera bude više, možda ćemo uspeti da sačuvamo ono što nam je najvrednije, a to su zajednica i priroda koja nas hrani.

Izvor: Agro TV, 20. septembar 2026.