Dok se poljoprivrednici širom Francuske sa nestrpljenjem nadaju početku oktobra kao spasonosnom roku za prve isplate, vlada u Parizu suočava se sa teškom i nepopularnom istinom. Iako je ministarstvo poljoprivrede najavilo paket hitne pomoći vredan 1,3 milijarde evra, stručne procene govore da su realni gubici u sektoru petostruko veći. Ova cifra od šest i po milijardi evra nije samo statistički podatak, već odraz duboke krize koja preti da uruši egzistenciju hiljada porodica koje se bave proizvodnjom hrane. Situacija u najvećoj evropskoj agrarnoj sili šalje jasne signale celom regionu o tome šta nas očekuje u eri klimatskih ekstrema.
\n\nLeto koje je promenilo pravila igre
\n\nOvogodišnja sezona u Evropi nije bila karakteristična samo po visokim temperaturama, već je donela niz destruktivnih fenomena koji su zatekli poljoprivredne proizvođače nespremne. Francuska vlada je još početkom septembra morala javno da prizna da sušni talasi, razorni požari i dugotrajne vrućine nisu ostavili kamen na kamenu u ruralnim delovima zemlje. Istorija francuske poljoprivrede pamti mnoge teške godine, ali intenzitet ovogodišnjih gubitaka primorao je državu na reakciju bržu i obimniju nego ikada ranije.
\n\nPoljoprivreda u srcu Evrope nije samo grana industrije koja se meri prinosima po hektaru, već životna egzistencija hiljada porodica. Svaki dan čekanja na državnu pomoć deluje kao godina neizvesnosti, posebno kada se radi o obezbeđivanju sredstava za seme i pripremu zemlje za narednu sezonu. Zato je vest o hitnom finansijskom paketu dočekana kao lek za tešku bolest, ali u stručnim krugovima i među samim poljoprivrednicima prevladava pitanje da li je propisana doza dovoljna da spreči trajne posledice. Kontekst cele priče leži u činjenici da sušna godina ne pogađa samo trenutni prinos, već ruši ceo lanac ishrane i ekonomije jedne razvijene zemlje.
\n\nJaz između državne pomoći i realnih gubitaka
\n\nMinistarka poljoprivrede Ani Ženvar izjavila je za medije da paket hitne pomoći vredan milijardu i tristo miliona evra verovatno neće biti konačan iznos, ali da predstavlja početak sanacije štete. Prve isplate poljoprivrednicima trebalo bi da počnu već početkom oktobra, što je rok koji mnogi jedva čekaju kako bi pokrili najhitnije troškove. Prvobitno je najavljeno više od milijarde evra, s ciljem da se nadoknadi deo izuzetnih gubitaka i spreči propadanje gazdinstava koja su stub ruralne ekonomije.
\n\nMeđutim, kada se sagleda druga strana medalje, slika postaje zabrinjavajuća. Udruženje proizvođača žitarica AGPB procenjuje ukupne gubitke na oko šest milijardi i petsto miliona evra. Razlika između onoga što država daje i onoga što su poljoprivrednici izgubili je ogromna, gotovo petostruka, što ostavlja veliki jaz u finansijama poljoprivrednih domaćinstava. Pored ratara, velike probleme imaju i stočari, povrtari i proizvođači šećerne repe koji su se našli na udaru višestrukih kriza. Ženvar je navela da su ratari istovremeno pogođeni sušom, dugotrajnim visokim temperaturama i padom cena na svetskom tržištu, što stvara savršenu oluju za njihov budžet.
\n\nNajveći francuski poljoprivredni sindikat FNSEA smatra da dosadašnja pomoć nije dovoljna i zahteva širi društveni odgovor. Među zahtevima poljoprivrednika je i povećanje pomoći za gorivo koje koriste u poljoprivrednoj proizvodnji, jer su i ti troškovi drastično porasli. Ministarka je naglasila da država ne može sama da nadoknadi sve gubitke i da bi u saniranju posledica trebalo da učestvuju i osiguravajuće kuće, banke i lokalne vlasti.
\n\n\n\n\nPosle ovog plana hitne pomoći od 1,3 milijarde evra, koji će verovatno biti i veći, potreban je plan oporavka — Ani Ženvar, ministarka poljoprivrede Francuske
\n
Lekcija za region: Osiguranje nije trošak, već nužnost
\n\nGledajući ove brojke, ne može se oteti utisku da se svet menja brže nego što naši sistemi zaštite i podrške uspevaju da prate te promene. Kada Francuska, kao jedna od najrazvijenijih agrarnih sila kontinenta, prizna da milijardu i tristo miliona evra nije dovoljno za sanaciju štete, to je znak za uzbunu za sve nas u regionu. Kod nas se često raspravlja o subvencijama po hektaru ili direktnim plaćanjima, ali retko ko govori o realnom pokrivanju rizika od elementarnih nepogoda koje postaju sve češće.
\n\nOno što Ženvarova kaže o učešću osiguravajućih kuća i banaka je ključno za razumevanje budućnosti poljoprivrede na ovim prostorima. Država više ne može biti jedini spasitelj, jer su gubici postali preveliki za bilo koji nacionalni budžet. Naši proizvođači često gledaju na osiguranje useva kao na nepotreban trošak dok ne dođe suša, a onda je kasno za reakciju. Primer Francuske pokazuje da bez sistemskog rešenja, gde svi akteri nose deo tereta, poljoprivreda postaje kockanje s prirodom u kojem poljoprivrednik uvek gubi.
\n\nPosebno zabrinjava deo o planu oporavka koji bi omogućio dugoročnije prilagođavanje klimatskim ekstremima, a ne samo gašenje trenutnog požara. Hitna pomoć gasi vatru, ali ne gradi otpornu kuću koja može da izdrži naredne oluje. Naši ratari se nalaze u sličnoj situaciji, suočeni s istim tim toplotnim talasima koji su zadesili zapadnu Evropu proteklih meseci. Razlika je možda samo u tome koliko brzo ćemo kao društvo shvatiti da nam treba strateški plan, a ne samo gašenje krize od slučaja do slučaja.
\n\nBudućnost zavisi od strategije, ne od gašenja požara
\n\nNa kraju dana, poljoprivreda je jedina delatnost gde čovek radi najteži posao, a rezultat najviše zavisi od onoga na šta ne može da utiče. Francuska pokušava da kupi vreme i opstanak svojim poljoprivrednicima, ali brojka od šest milijardi i petsto miliona evra gubitka govori da je cena klimatskih promena previsoka za trenutne modele podrške. Ako mislimo da nas ovo neće stići ili da ćemo proći jeftinije, varamo se.
\n\nPrava mera odgovornosti nije u tome koliko novca podelimo kada sve propadne, već kako spremimo zemlju i ljude da prežive naredno leto. Potrebna je transformacija sistema osiguranja, veća uloga privatnog kapitala u sanaciji štete i pre svega, dugoročna strategija adaptacije na nove klimatske uslove. Bez toga, svaka milijarda pomoći biće samo kap u moru gubitaka koji nas očekuju.
\n\n\n\n
Izvor: AgroSmart, 23. septembar 2026.
💬 0 komentara