Zamislite da u martu, dok vinograd još spava i nema ni jednog lista, otvorite laptop i sa priličnom sigurnošću vidite koliko grožđa ćete ubrati u septembru. Zvuči kao naučna fantastika, ali u Francuskoj, Italiji, Španiji i Srbiji to već radi platforma Space Garden – STIV. I dok Evropska unija u taj koncept ulaže četvrt miliona evra, srpski deo posla vodi kompanija CROPT, koja je protekle godine testirala sistem sa našim vinogradarima na terenu.
Kako je Srbija ušla u evropski projekat
Ovo nije PR trik ni pametna marketinška priča. Iza projekta STIV — čiji puni naziv glasi Leveraging Artificial Intelligence to Manage a Sustainable Transition in Viticulture — stoji Evropska unija koja ga finansira kroz program Erasmus+, a koordinaciju vodi Univerzitet u Bordou, jedna od najjačih vinogradarskih institucija na kontinentu. Pored Srbije, u partnerstvu su institucije iz Italije i Španije, a projekat je startovao u novembru 2024. i trajaće do novembra 2026. godine.
Zašto nas to treba da brine i zašto je važno baš sada? Zato što srpsko vinogradarstvo već godinama balansira na ivici — klimatske promene pomeraju berbe, menjaju sortiment, izbacuju iz takta čitave regije, a s druge strane nasleđeni način gajenja se oslanja na instinkt i iskustvo pre nego na bilo kakve podatke. Space Garden – STIV neće sam po sebi rešiti taj problem, ali otvara vrata ka sasvim drugačijem načinu razmišljanja o proizvodnji.
Šta platforma zapravo radi
Suština je u tome što Space Garden – STIV objedinjuje tri vrste podataka na jednom mestu: satelitske snimke stanja vegetacije, klimatske podatke uključujući temperaturu, padavine i sunčevo zračenje, i karakteristike zemljišta i terena. Na osnovu tih ulaznih podataka, model veštačke inteligencije radi simulaciju i predviđa prinos grožđa za izabranu lokaciju i godinu.
Ono što ovu platformu čini zanimljivijom od obične baze podataka jeste mogućnost eksperimentisanja. Korisnik izabere svoju parcelu, a onda može da menja parametre — poveća temperaturu za dva-tri stepena, smanji padavine za deset posto — i vidi kako bi taj scenario uticao na očekivani rod. U vremenu kad nam se dešavaju suše kakve nismo videli decenijama, takva simulacija nije akademski hir već alat za planiranje koji bi svaki ozbiljan proizvođač trebalo da ima na dohvat ruke.
Iskustva učesnika su potvrdila značaj digitalnih alata, ali su ukazala i na potrebu za dodatnom edukacijom, praktičnim primerima i stručnom podrškom. — iz saopštenja kompanije CROPT
Ova rečenica iz CROPT-a nosi više težine nego što se na prvi pogled čini. Tehnologija je tu, satelit šalje podatke, model radi. Ali između ekrana na kom se prikazuje predviđeni prinos i odluke koju vinogradar donosi u polju, stoji čovek koji mora da razume šta mu se prikazuje. Bez tog koraka, sve ostaje lepa digitalna igračka koja završava u bookmark tabu pretraživača i nikad se više ne otvori.
Testiranje na srpskom terenu
Kompanija CROPT nije samo ime u partnerskoj listi. Ona je organizovala pilot-aktivnosti u Srbiji, okupivši vinogradare, poljoprivne stručnjake, istraživače i predstavnike obrazovnog i tehnološkog sektora. Cilj nije bio da se platforma pokaže u klimatizovanoj sali — nego da se stavi u ruke ljudima koji stvarno gaje vinograd i žive od njega.
Rezultati su pokazali dve stvari koje su u suštini kontradiktorne, ali zajedno čine realnost. Vinogradari prepoznaju vrednost alata koji im na jednom mestu daje pregled stanja vegetacije, klimatskih uslova i karakteristika zemljišta. Istovremeno, bez edukacije taj alat ostaje na nivou radoznalosti — zanimljivo je videti, ali se ne koristi za odluke.
Jedan od glavnih zaključaka projekta glasi da uspešna primena veštačke inteligencije u poljoprivredi ne zavisi samo od dostupnosti tehnologije, već i od sposobnosti proizvođača da podatke pravilno razumeju i koriste pri donošenju odluka. To je tačno ono što vidimo svuda u srpskoj poljoprivredi, ne samo u vinogradarstvu. Daj poljoprivredniku aplikaciju za praćenje vlage u zemljištu — ako ne zna šta taj broj znači i šta da uradi kad je previše nizak, aplikacija mu ne vredi ništa. Isto je i ovde.
Edukacija kao srž, ne dodatak
Pored same platforme, u okviru projekta STIV razvijeni su edukativni priručnik i skup praktičnih alata — Toolkit. Materijali pokrivaju širok spektar tema: održivo upravljanje resursima, digitalizaciju proizvodnje, prilagođavanje klimatskim promenama, cirkularnu ekonomiju i razvoj vinskog turizma. Platforma je dostupna svima — vinogradarima, agronomima, istraživačima, studentima, nastavnicima.
Važno je reći ono što u saopštenju stoji, a što će mnogi prevideti u želji da nađu čarobni štap: platforma je prvenstveno namenjena edukaciji, istraživanju i razumevanju mogućnosti digitalnih tehnologija u poljoprivredi. Nije zamena za stručnu procenu stanja vinograda niti za iskustvo vinogradara koji čuje zemlju pod noktom. Ko od ovoga napravi sistem koji mu garantuje rod bez ulaganja truda, taj nije razumeo šta mu se nudi.
Uspešna primena veštačke inteligencije u poljoprivredi ne zavisi samo od dostupnosti tehnologije, već i od sposobnosti proizvođača da podatke pravilno razumeju i koriste pri donošenju odluka. — zaključak projekta STIV
Šta ovo znači za naše vinograde
Hajde da budemo iskreni. Srpsko vinogradarstvo je u poslednjoj deceniji prošlo kroz transformaciju kakvu nije videlo od vremena pre filoksere. Mali proizvođači su podigli nivo, sorte koje su nekada bile egzotika sada uspevaju u Fruškoj gori i Negotinskoj krajini, a klima nam nameće da menjamo kalendar svega — od rezidbe do berbe. U tom kontekstu, pristup platformi koja vam kaže šta se dešava sa vegetacijom na vašoj parceli, šta je klima radila protekle godine i kako bi izgledao prinos da je padavina bilo deset posto manje — to nije luksuz. To je orijentir u mraku.
Problem je u tome što je jaz između onoga što tehnologija nudi i onoga što prosečan vinogradar u Srbiji koristi ogroman. Većina naših proizvođača i danas određuje vreme prskanja gledajući u nebo i pitajući komšiju. Satelitski podaci i modeli veštačke inteligencije zvuče kao da pričamo o drugoj planeti. A nismo — platforma je dostupna, ulaz je slobodan, podaci pokrivaju i Srbiju. Pitanje je samo da li će je neko koristiti i da li će sistematski rad na edukaciji stići do onog vinogradara u selu koji nema vremena da čita priručnike, a kamoli da eksperimentiše sa simulacijama pada količine padavina.
Tu leži glavni izazov za sve nas koji pratimo agrarnu politiku Srbije. Možemo da imamo najbolje platforme, najmodernije modele, satelite koji snimaju svaku parcelu — ako se ne investira u edukaciju proizvođača, sve ostaje na nivou projekata koji se završe i budu zaboravljeni. CROPT je u pravu kad kaže da je dodatna edukacija potrebna. Pitanje je ko će je sprovesti, na koji način i ko će platiti taj napor. Projekat STIV traje do novembra 2026. godine — imamo još godinu dana da iskoristimo rezultate, edukativne materijale i platformu koja je već tu. Posle toga pitanje glasi: ostaje li ovo alat koji će srpski vinogradari koristiti, ili postaje još jedan lepo urađen projekat koji je završio u fioci? Odgovor ne zavisi od Bruxellesa ni od Bordoa. Zavisi od nas.
Izvor: Agro News, 6. novembar 2026.
💬 0 komentara