Kada vam kažu da tri četvrtine analiziranih uzoraka zemljišta pokazuju da đubrenje nije prilagođeno onome što se u njemu zaista dešava, onda više ne govorite o tehnologiji ni o marketingu. Govorite o novcu koji poljoprivrednici doslovce bacaju u zemlju — ili ne daju kada treba, ili sipaju kada ne treba. To je podatak koji je na skupu kompanije Biofor System, održanom nedaleko od Šida, u restoranu Dve kule, izneo direktor te kompanije, spec. dipl. inž. Bogdan Žigić, i on zaslužuje da se čuje daleko izvan te sale.
Okupljanje koje prevazilazi granice
Skup je okupio poljoprivredne proizvođače, stručnjake i partnere iz Srbije, Rumunije, Slovenije, Hrvatske i Bosne, a najbrojnija delegacija stigla je iz Rumunije — šesnaest učesnika. To nije slučajnost, već rezultat odnosa koji se na tom tržištu grade punih deset godina. Žigić je to i objasnio: kolege su došle sa svih tržišta na kojima kompanija posluje, a cilj je bio razmena znanja i iskustava oko jednog pitanja koje klimatske promene, skupoća inputa i sve zahtevniji uslovi proizvodnje ne mogu da potisnu u drugi plan. Zemljište ostaje osnova. Sve ostalo je priča.
Prošlogodišnja akcija analiza obuhvatila je više od dvesta lokacija, od Crnog mora do Alpa, i svaki uzorak je doprineo slici koja nije ujednačena, ali jeste zabrinjavajuća u svojoj doslednosti: ljudi đubre po navici, ne po nalazu.
„Šta to znači? Ili smo dali premalo ili previše." — Bogdan Žigić, direktor kompanije Biofor System
Mikrobiom kao semafor, ne kao modni trend
Prof. dr Vera Raičević je na skupu govorila o nečemu što u srpskoj poljoprivredi još uvek nosi prizvuk eksotike — mikrobiološkim analizama zemljišta. Istina je da u praksi većina proizvođača radi hemijsku analizu, pogleda pH, fosfor, kalijum, i na osnovu toga donese odluku. Ali mikrobiološka analiza ide korak dalje: pokazuje šta se dešava sa bakterijama, gljivama i drugim mikroorganizmima koji zapravo razgrađuju organsku materiju, oslobađaju hranljive elemente i čine zemljište živim.
Raičević je koristila sliku koja je ostala: mikrobiom je semafor. Pokazuje šta je u crvenom, šta u zelenom. Bez tog uvida, preporuke za primenu preparata su pogađanje.
„Upoznavanjem sa zemljišnim mikrobiomom mi vidimo gde su problemi, šta ograničava, kao semafor, šta je u crvenom, šta u zelenom." — prof. dr Vera Raičević
Nju je posebno obradovalo što je u sali bilo mnogo mladih poljoprivrednika. To nije beznačajno. U srpskoj poljoprivredi, gde je prosečna starost gazde negde oko pedeset i nešto, svaki mladi čovek koji pita za mikrobiom je signal da se nešto menja u načinu razmišljanja. Ne brzo, ne masovno, ali menja se.
Trichogenius plus: Dug put od laboratorije do njive
Na skupu je predstavljen i novi preparat iz Bioforovog programa — Trichogenius plus. Reč „nov" je tu uslovna, kako je sama Raičević konstatovala: iza njega stoje godine rada na selekciji komponenti, ispitivanju i poljskim ogledima. Preparat nije pao s neba u trenutku kada je trebalo napuniti katalog za novu sezonu.
Učesnicima su prikazani rezultati tih ogleda, što je ključno iz jednog prostog razloga: poljoprivrednik veruje onome što vidi na svojoj njivi, a manje onome što čita u prospektu. Poljski ogled je most između laboratorijskog obećanja i stvarnog uroda, i ko taj most preskače — prodaje priču, ne rešenje.
Šta kažu oni koji već rade sa preparatima
Dino Lotrean iz Rumunije na skupu je predstavio rezultate dve godine rada sa korisnicima u jugoistočnom delu te zemlje, na području koje obuhvata oko osam okruga. Njegova saradnja sa Bioforom počela je u proleće 2024. godine, i od tada se poslovanje proširilo na teritoriju koja nije mala. Lotrean je istakao da mu najveći značaj imaju stručni detalji i rezultati iz polja — odnosno, kako se preparati ponašaju u stvarnim uslovima proizvodnje, ne u kontrolisanim eksperimentima.
Dejan Suša iz Vojvode Stepe sarađuje sa Bioforom pet godina, ali je prvi put došao na ovakvo okupljanje. Došao je da čuje šta je novo, ali i da razgovara sa drugim poljoprivrednicima. Kako je objasnio, mnogi od njih već godinama postavljaju oglede i testiraju različite proizvode na svojim parcelama. To je važno jer govori o kulturi proveravanja koja polako, ali sigurno dobija korene u srpskoj poljoprivredi.
Za one koji već koriste Bioforove preparate, ovakav skup je prilika da uporede rezultate. Za nove korisnike, prilika da čuju iskustva kolega pre nego što potroše novac. Obe strane izlaze pametnije, a to je u poljoprivredi retka valuta.
Šta ovaj skup znači za srpsku poljoprivredu
Podatak da je 76% uzoraka pokazalo neprilagođeno đubrenje nije samo problem Bioforovih klijenata. To je slika stanja u regionu. U srpskoj poljoprivredi, analiza zemljišta se još uvek tretira kao trošak, ne kao investicija. Proizvođač će lakše izdvojiti novac za folijarno prihranjivanje nego za laboratorijski nalaz koji bi mu pokazao da li mu to prihranjivanje uopšte treba. Rezultat je precizno ono što je Žigić opisao: ili smo dali premalo, ili previše. U oba slučaja, novac je otišao, a prinos je ostao tamo gde jeste.
Mikrobiološke analize su sledeći korak, i to je korak koji većina još nije napravila. Ali činjenica da profesor Raičević vidi mlade ljude u sali koji pitaju o tome znači da je svest tu. Pitanje je samo koliko će brzo preći u praksu.
Kompanije poput Biofora koje ulažu u terenski rad, u agronome koji idu od njive do njive, u analize koje obuhvataju stotine lokacija, zapravo rade ono što institucionalni sistem u Srbiji radi sporo i nekonzistentno — grade bazu podataka o stanju zemljišta. Svaki uzorak je jedan komadić mozaika. Dvesta lokacija od Crnog mora do Alpa nije mali uzorak, ali je kap u moru u poređenju sa onim što bi trebalo da znamo o sopstvenoj zemlji.
Na kraju, skup u Dve kule nije bio samo promocija proizvoda. Bio je to podsetnik da je zemljište živ sistem koji zahteva razumevanje, ne samo đubrenje. Ko to ne shvati, platiće — u prinosu, u novcu i u vremenu koje ne može da povrati.
Izvor: Agromedia, 7. novembar 2026.
💬 0 komentara